Kako rat u Ukrajini ulazi u drugu godinu, direktor CIA-e Vilijam Berns rekao je u nedelju da je ruski predsednik Vladimir Putin „previše uveren“ u sposobnost njegove vojske da potčini Ukrajinu.
Berns je, u televizijskom intervjuu, rekao da je šef ruskih obaveštajnih službi na njihovom novembarskom sastanku pokazao „osećaj drskosti i oholosti“ koji odražava Putinova uverenja „da može da natera vreme da radi za njega, da veruje da može da se smiri Ukrajince da on može da iscrpi naše evropske saveznike, da će na kraju doći do političkog zamora.
Taj razgovor, u kojem je Berns upozorio na posledice ako Rusija postavi nuklearno oružje u Ukrajini, bio je „prilično obeshrabrujući“, rekao je Berns.
Berns je rekao da smatra da je Putin „prilično odlučan“ da nastavi krivično gonjenje rata, uprkos žrtvama, taktičkim nedostacima i ekonomskoj i reputacionoj šteti Rusiji.
„Mislim da je Putin trenutno previše uveren u svoju sposobnost… da iscrpi Ukrajinu“, rekao je Berns za „Face the Nation“ za CBS u intervjuu koji je emitovan u nedelju. Berns je rekao da će „u jednom trenutku morati da se suoči i sa sve većim troškovima, u kovčezima koji se vraćaju kući u neke od najsiromašnijih delova Rusije“, gde je rekao da su mnogi regruti „bačeni kao topovsko meso“ iz.
Berns je takođe rekao da Putin potcenjuje rešenost SAD da podrže Ukrajinu, rekavši da je po njegovom iskustvu stav ruskog lidera da Amerikanci imaju „poremećaj deficita pažnje i da ćemo na kraju preći na neko drugo pitanje“.
Komentari su došli u kritičnom trenutku za rat jer je Bajdenova administracija „uverena da kinesko rukovodstvo razmatra” da li da Rusiji obezbedi „smrtonosnu” vojnu opremu.
„Bila bi to veoma rizična i nerazumna opklada“, rekao je Berns, dodajući da bi takav potez mogao samo dodatno zaoštriti odnose između dve najveće svetske ekonomije. „Zato se jako nadam da neće.“
Berns je rekao da je kineski lider Si Đinping pomno pratio kako se rat razvija i „Mislim da je na mnogo načina bio uznemiren i otreznjen onim što je video“. Direktor CIA je govorio o tome „gde je Putinova oholost sada dovela Rusiju“ i rekao da u autoritarnim sistemima, kada „niko ne izaziva“ lidera, „možete napraviti velike greške“.
U međuvremenu, pitanje vojne pomoći i tempa rata takođe je izvor neizvesnosti u SAD, pošto su republikanski poslanici kritikovali administraciju što nije poslala borbene avione F-16 u Ukrajinu.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da SAD pružaju Ukrajini vojnu pomoć potrebnu da povrati teritoriju koju je zauzela Rusija. Domaću politiku podrške Ukrajini takođe komplikuju neki članovi GOP-a u Kongresu koji kažu da bi administracija trebalo da se povuče i više se fokusira na potrebe kod kuće.
Poslanik Michael McCaul, predsjedavajući Komiteta za vanjske poslove Predstavničkog doma, rekao je da bi avioni i artiljerija velikog dometa mogli pomoći da se rat okonča na brži rok. „Cela ova stvar traje predugo“, rekao je Mekol. „I to zaista nije moralo da se desi na ovaj način“, rekao je Mekol, R-Teksas.
Ukrajina je prošlog meseca dobila podršku baltičkih zemalja i Poljske u nastojanju da nabavi zapadne borbene avione, ali nema znakova da će nacije poput SAD i Britanije promeniti svoj stav odbijanja da Kijevu daju ratne avione.
Bajden je u petak u intervjuu za ABC Nevs rekao da to „za sada isključuje“, rekavši da to nije oružje koje je Ukrajinci potrebno u bliskoj budućnosti.
Međutim, senator Dan Salivan, R-Aljaska, rekao je da je Bela kuća spora u obezbeđivanju onoga što Ukrajina traži, uključujući avione. „To je bio obrazac sa ovom administracijom od početka, gde imaju spore kritične sisteme vojnog naoružanja“, rekao je on.
