Iako su identitetske teme i dalje važne, očito građanima više nisu prioritet, tako makar pokazuju rezultati nedavnog istraživanja. Politikolog Aleksandar Ćuković vjeruje da je proces pristupanja Evropskoj uniji uticao na to da fokus birača bude na ekonomskim temama. One su u prvom planu i zbog geopolitičke situacije, krize energenata i inflacije.
„Iako je ovaj pomak pozitivan, on nosi i specifične rizike koje politikologija prepoznaje. Važno je istaći da postoji opasnost da fokus na ekonomiju sklizne u populizam, gdje se stabilnost javnih finansija žrtvuje zarad kratkoročnog zadovoljstva birača“, kazao je Ćuković.
Ćuković naglašava da identitetske podjele nisu nestale, već samo potisnute u drugi plan.
„Politički akteri koji gube na ekonomskom terenu uvijek mogu pokušati da te zamrznute podjele vrate u društvo, odnosno da samo društvo vrate u rovove kako bi homogenizovali svoje biračko tijelo“, ističe Ćuković.
Političari su ti koji insistiraju na podjelama, kaže analitičar i građanski aktivista Stefan Đukić.
„Da li je ljudima, da kažemo, dosta? Naravno da jeste, naročito zato što je toliko dugo bilo zatezano i ekstremizovano da će se nešto specijalno strašno dogoditi ako bude ovako ili onako. Da nam život zavisi od ovih ili onih identitetskih pitanja, i kada se vidjelo da to baš nije tako, od tada je i ta tenzija, da kažem, splasnula. Ne može se na tome jahati beskrajno i reklo bi se da su se te teme u velikoj mjeri potrošile, te da one mogu mobilisati sve manje ljudi“, rekao je Đukić.
Suštinsko pitanje, zaključuju naši sagovornici, jeste da li će fokus građana na životna pitanja trajati dovoljno dugo da se stvore generacije koje će sebe definisati kroz profesiju i standard, a ne kroz etničku i partijsku pripadnost.
