Sud u Mjanmaru osudio je u petak svrgnutu liderku zemlje Aung San Su Ći na dodatne tri godine zatvora uz prinudni rad. Političarka je proglašena krivom za izbornu prevaru tokom izbora u novembru 2020. godine, što je donelo ubedljivu pobedu za Su Ći i njenu stranku Nacionalna liga za demokratiju (NLD).
Prošlog mjeseca, Su Ći je osuđena po četiri tačke optužnice za korupciju i osuđena na šest godina zatvora, što je povećalo njenu ukupnu zatvorsku kaznu na 17 godina u to vreme. Ovaj 77-godišnji političar i dalje se suočava sa raznim dodatnim optužbama i može završiti sa skoro 200 godina zatvora ako bude osuđen za sve.
Različite grupe za ljudska prava osudile su novu presudu kao politički motivisanu. Azijska mreža za slobodne izbore (ANFREL), na primer, saopštila je da nova rečenica „daje jasnu poruku da vojna hunta nema interesa da podržava demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona“ u zemlji.
„U svietlu najnovijeg razvoja događaja, ponavljamo naš poziv vojnoj hunti Mjanmara da odmah i bezuslovno oslobodi sve političke zatvorenike u zemlji, odbaci politički motivisane optužbe protiv lidera i članova NLD, aktivista, novinara i [izbornih] zvaničnika, poštuje rezultate izbora 2020. i ponovo uspostaviti civilnu vlast“, navodi se u saopštenju grupe.
Su Ći, koju su mediji nazvali „ikonom demokratije“, dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. za svoj rad na donošenju demokratije u Mjanmar. Međutim, dok je bila na vlasti, njoj nisu bile nepoznate optužbe za kršenje ljudskih prava, uključujući i kontroverzni tretman manjine Rohinja, koju su više grupa za ljudska prava označile kao „genocid“.
Političarka je postala prvi – i do sada jedini – državni savetnik Mjanmara još 2016. godine, obezbeđujući udoban reizbor krajem 2020. Zbacila ju je u februaru 2021. vojska zemlje, koja je optužila civilnu vladu da dolazi na vlast zahvaljujući masovnoj izbornoj prevari.
Su Ći i njene kolege političari odlučno su negirali sve optužbe koje je iznijela vojska. Puč je okončao kratak period civilne vladavine u Mjanmaru, koji je kontrolisala vojska od ranih 1960-ih do 2011. godine.
Puč je izazvao višemesečne masovne proteste širom zemlje, a pristalice Su Ći su učestvovale u sukobima protiv vojske. Nasilje je rezultiralo sa preko 2.000 smrtnih slučajeva, prema različitim grupama za praćenje, ali vojska je insistirala da je broj uveliko preuveličan.
