Zalihe slatke vode se smanjuju širom južne i centralne Evrope, od Španije i Italije do Poljske i djelova Velike Britanije.
Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL), u saradnji sa „Watershed Investigations“ i Gardijanom, analizirali su podatke sa satelita iz perioda 2002 – 2024., koji prate promjene u gravitacionom polju Zemlje.
Pošto je voda teška, promjene u podzemnim vodama, rijekama, jezerima, vlažnosti zemljišta i glečerima uočaljive su, što omogućava satelitima da efikasno „procijene“ koliko je vode uskladišteno.
Nalazi otkrivaju oštru neravnotežu: sjever i sjeverozapad Evrope – posebno Skandinavija, djelovi Velike Britanije i Portugalije – postaju vlažniji, dok se veliki djelovi juga i jugoistoka, uključujući djelove Velike Britanije, Španije, Italije, Francuske, Švajcarske, Njemačke, Rumunije i Ukrajine, isušuju.
Naučnici kažu da se klimatski slom može vidjeti u podacima. „Kada uporedimo ukupne podatke o uskladištenoj vodi na kopnu sa skupovima podataka o klimi, trendovi se uglavnom poklapaju“, navodi Mohamed Šamsuduha, profesor hidrologije na Univerzitetskom koledžu.
To bi trebalo da bude „poziv na buđenje“ za političare koji su i dalje skeptični prema smanjenju emisija, naglašava prof. Šamsuduha. „Više ne govorimo o ograničavanju zagrijevanja na 1,5°C, vjerovatno se krećemo ka 2°C iznad predindustrijskih nivoa, a sada svjedočimo posljedicama.“
Istaživači su izolovao skladištenje podzemnih voda od ukupnih podataka o kopnenim vodama i otkrili da trendovi u ovim otpornijim vodnim rezervoarima odražavaju ukupnu sliku, potvrđujući da se veliki dio skrivenih rezervi slatke vode u Evropi iscrpljuje.
Podzemne vode se smatraju otpornijim na klimatske promjene od površinskih voda, ali jaki letnji pljuskovi često znače da se više vode gubi zbog oticanja i bujičnih poplava, dok se zimska sezona obnavljanja podzemnih voda sve više skraćuje.
Ukupna količina vode preuzete iz površinskih i podzemnih voda širom EU između 2000. i 2022. godine smanjila se, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, ali je zahvatanje podzemnih voda povećano za šest odsto, što se pripisuje javnom vodosnabdevanju (18%) i poljoprivredi (17%).
To je kritični resurs: u državama članicama, podzemne vode su činile 62 odsto ukupnog javnog vodosnabdevanja i 33 odsto poljoprivrednih potreba za vodom tokom 2022. godine.
Portparol Evropske komisije rekao je da njihova strategija „ima za cilj da pomogne državama članicama da prilagode svoje upravljanje vodnim resursima klimatskim promjenama i da se pozabave pritiscima koje je stvorio čovjek“.
Strategija ima za cilj izgradnju „pametne ekonomije vode“ i uparena je sa preporukom komisije o efikasnosti vode, koja poziva na poboljšanje efikasnosti za „najmanje 10 odsto do 2030. godine“. S obzirom na to da nivoi curenja variraju od 8% do 57% širom bloka, komisija kaže da će smanjenje gubitaka u cijevima i modernizacija infrastrukture biti ključni.
Hana Klok, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Redingu, rekla je: „Uznemirujuće je videti ovaj dugoročni trend, jer smo nedavno vidjeli neke veoma velike suše i stalno slušamo da bismo ove zime mogli imati manje padavina nego obično i da smo već u suši.“
„Trend isušavanja Evrope imaće ‘dalekosežne’ posljedice, i uticaće na bezbednost hrane, poljoprivredu i ekosisteme zavisne od vode, posebno staništa koja se napajaju podzemnim vodama“, prema profesuru Šamsuduhi.
Vrste klimatskih uticaja koje su dugo viđene širom globalnog juga, od južne Azije do Afrike i Bliskog istoka, sada su „mnogo bliže“, a klimatske promjene „jasno utiču na samu Evropu“.
Globalno, žarišta isušivanja pojavljuju se širom Bliskog istoka, Azije, Južne Amerike, duž zapadne obale SAD i širom Kanade, a Grenland, Island i Svalbard takođe pokazuju dramatične trendove.
U Iranu, Teheran se približava „nultom danu“ kada iz slavina više neće teći voda, a planira se racionisanje snabdevanja. Predsjednik zemlje, Masud Pezeškijan, rekao je da ako štednja ne uspe, Teheran će možda morati da bude evakuisan.
