Razorni gubitak života i rastuća neizvesnost dovode svet do ivice, ali postoji malo dobrih vesti za čovečanstvo: dobročinstvo raste na globalnom nivou.
To je jedan od ključnih nalaza Izveštaja o sreći u svetu, publikacije Mreže za rešenja za održivi razvoj UN koja se oslanja na podatke globalnog istraživanja ljudi u oko 150 zemalja.
Obeležavajući svoju 10. godišnjicu, izveštaj se bavi sreći širom sveta — najsrećnijim nacijama, onima na samom dnu skale sreće i svemu između, plus faktore koji vode ka većoj sreći.
A sa dve godine podataka o pandemiji Covid-19 u knjigama, izvještaj je otkrio nešto neočekivano.
„Veliko iznenađenje je bilo to što je globalno, na nekoordinisan način, došlo do veoma velikog povećanja u sva tri oblika dobronamernosti o kojima se postavlja pitanje u Galupovom svetskom istraživanju“, rekao je Džon Helivel, jedan od tri osnivača izveštaja, za CNN. Travel.
Doniranje u dobrotvorne svrhe, pomoć strancu i volontiranje su sve u porastu, „naročito pomoć strancima 2021. godine, u odnosu na pre pandemije ili 2020. godine, u veoma velikom iznosu u svim regionima sveta“, rekao je Helivel, koji je profesor emeritus na Ekonomskoj školi u Vankuveru, Univerzitet Britanske Kolumbije.
Globalni prosek tri mere skočio je za oko 25 odsto u 2021. u poređenju sa nivoima pre pandemije, navodi se u izvještaju.
A dobronamernost je svakako na prvom mjestu dok svet odgovara na invaziju Rusije na Ukrajinu.
Petu godinu zaredom, Finska je najsrećnija zemlja na svijetu, prema rangiranju Vorld Happiness Report-a zasnovanom uglavnom na procenama života iz Galupove svetske ankete.
Nordijska zemlja i njeni susedi Danska, Norveška, Švedska i Island su veoma dobro ocenili mere koje izveštaj koristi da bi objasnio svoje nalaze: očekivani zdrav životni vek, BDP po glavi stanovnika, socijalna podrška u vremenima nevolje, niska korupcija i visoko društveno povjerenje, velikodušnost u zajednici u kojoj ljudi brinu jedni o drugima i sloboda donošenja ključnih životnih odluka.
Danska se nalazi na 2., a prati je Island na 3. mjestu ovogodišnje rang-liste. Švedska i Norveška su sedma, odnosno osma.
Švajcarska, Holandija i Luksemburg zauzimaju mesta od 4 do 6, dok je Izrael na 9. mestu, a Novi Zeland zaokružuje prvih 10.
Još jedna svetla tačka u ovogodišnjem izvještaju: Briga i stres su pali u drugoj godini pandemije. Dok su i dalje bili veći za 4% u 2021. u odnosu na pre-pandemiju, zabrinutost i stres u 2020. porasli su za 8%.
„Mislim da je deo toga da su ljudi znali malo više sa čime se bave u drugoj godini, čak i ako je bilo novih iznenađenja“, rekao je Helivel.
Prosječne procene života „ostale su izuzetno otporne” tokom pandemije, sa negativnim i pozitivnim uticajima koji su se međusobno nadoknađivali, kaže se u izvještaju.
„Za mlade je zadovoljstvo životom opalo, dok je za one starije od 60 godina poraslo — sa malo sveukupnih promena“, navodi se u izveštaju.
Helivel priznaje da postoji osjećaj da krize donose ili najbolje ili najgore u društvima.
„Ali generalno, ljudi su previše pesimistični u pogledu dobre volje u društvima u kojima žive, pa onda kada se dogodi prava katastrofa i vide da drugi ljudi pozitivno reaguju da pomognu drugima, to podiže njihovo mišljenje i o njima samima i o njihovim sugrađanima, “, rekao je Helivel.
„I tako vidite i povjerenje u druge i opšte životne procene često rastu u trenucima kada mislite da su ‘ovo su loša vremena’, ali ono što se dešava je da ljudi rade zajedno da bi se nosili sa njima.
Ova interakcija negativnog i pozitivnog u velikoj mjeri se odnosi na situaciju u Ukrajini, mada ostaje da se vidi kako će se vaga na kraju prevrnuti. Zajednički rad će sigurno donekle ublažiti tragedije koje pogađaju Ukrajince, rekao je Helivel.
„Njihovo srce je napadnuto, tako da će dobiti neki efekat okupljanja, ali, naravno, stvarna šteta je užasna.
Efekti koje će rat imati na sveukupnu sreću u Rusiji posebno su mutni jer vladina cenzura iskrivljuje informacije koje bi mogle da dopune procjene života.
Ankete na kojima su zasnovane ovogodišnje rang-liste sreće sprovedene su mnogo pre invazije. Ukrajina i Rusija spadaju u donju polovinu svjetske rang liste za sreću u izveštaju za 2022. godinu, sa Ukrajinom na 98. i Rusijom na 80. mjestu.
Na 146. mjestu, Avganistan je na samom dnu rang-liste u izvještaju za 2022, „oštar podsjetnik na materijalnu i nematerijalnu štetu koju rat nanosi svojim brojnim žrtvama“, rekao je Jan-Emanuel De Neve, drugi urednik izvještaja.
Nadajmo se da će se porast dobronamernosti — u svim svojim oblicima – poneti u 2022. i dalje.
Najsrećnije zemlje sveta, izdanje 2022:
- Finska
- Danska
- Island
- Švajcarska
- Holandija
- Luksemburg
- Švedska
- Norveška
- Izrael
- Novi Zeland
- Austrija
- Australija
- Irska
- Nemačka
- Kanada
- Sjedinjene Američke Države
- Ujedinjeno Kraljevstvo
- Češka (Češka)
- Belgija
- Francuska
