Administracija američkog predsjednika Donalda Trampa namjerava da obustavi dugogodišnje programe bezbjednosne pomoći Evropi, uključujući inicijativu za jačanje istočnog krila kontinenta protiv mogućeg ruskog napada, dok nastoji da preoblikuje ulogu Vašingtona unutar NATO-a, prenosi Vašington post, pozivajući se na riječi šest osoba upoznatih sa tim pitanjem.
Odluka bi uticala na stotine miliona dolara vojne pomoći na koju se oslanjaju neki od najranjivijih članova Alijanse. To je zabrinulo američke saveznike, koji se bore da shvate politiku administracije prema Evropi i glavnom protivniku u Kremlju, nakon što je Tramp, željan dogovora o okončanju rata Rusije u Ukrajini, izvukao njenog nepredvidljivog lidera Vladimira Putina iz diplomatske izolacije. U međuvremenu, američki kongresmeni zbunjeni su ovim potezom, piše list.
„Rusima je zaista stalo samo do američkih dolara, američkih vojnika i američke zastave“, kazao je jedan evropski zvaničnik, zabrinut kakvu bi poruku Moskvi poslalo smanjenje američke pomoći. Kao i ostali, govorio je pod uslovom anonimnosti zbog osjetljive teme.
U saopštenju Bijele kuće piše da je potez smanjenja bezbjednosne pomoći „usklađen“ sa Evropljanima i da je u skladu kako s Trampovim izvršnim nalogom o preispitivanju američke spoljne pomoći, tako i s njegovim „dugogodišnjim naglašavanjem da Evropa treba da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu“.
„Evropa preuzima inicijativu“, piše u saopštenju. „… Zadovoljni smo što evropski saveznici preuzimaju više odbrambenih inicijativa.“
Portparol Pentagona nije odgovorio na zahtjev za komentar.
Tramp se kolebao u pristupu Evropi usred dugotrajnog sukoba u Ukrajini, pokazujući i frustraciju i toplinu prema Putinu, dok je istovremeno podržavao planove da se Kijevu pomogne kroz američku prodaju oružja i bezbjednosne garancije.
Pentagon pod Trampom takođe je slao mješovite signale, kazalo je više izvora. Sekretar za odbranu Pit Hegset u julu se sastao sa liderima tri baltičke zemlje koje graniče s Rusijom – Estonije, Letonije i Litvanije – tokom čega je pohvalio njihov napor da povećaju izdvajanja za odbranu. Ali iza kulisa, politički sektor Pentagona bio je agresivan u nastojanjima da ukine određene programe podrške.
Odluku administracije prvi je objavio Fajnenšl tajms.
U Kongresu, pod kontrolom republikanaca, gdje dvostranačka podrška NATO-u i Ukrajini ostaje jaka, saradnici su izrazili zbunjenost planom administracije. Naveli su da nije jasno koliki će iznos biti pogođen niti da li je dio sredstava vezan za Ukrajinu. Jedan pomoćnik u Senatu rekao je da Ministarstvo odbrane nije dostavilo kongresmenima brifing o ovom pitanju, uprkos zahtjevima, piše Vašington post.
Dejvid Bejker, šef politike Pentagona za Evropu i NATO, informisao je grupu evropskih zvaničnika o odluci krajem prošle sedmice, pripisujući promjene promjeni prioriteta unutar administracije, naveli su upućeni izvori.
Bejker je blizak saradnik šefa politike Pentagona Elbridža Kolbija, koji već dugo tvrdi da Sjedinjene Države ne mogu održavati trenutni nivo podrške Evropi i istovremeno udvostručiti napore da odvrate Kinu na Pacifiku, što je hitna briga širom Vašingtona dok Peking predvodi brzu vojnu izgradnju. Američki zvaničnici rekli su da je povećana pažnja administracije na bezbjednost granica i odbranu domovine, pored Kine, glavni razlog za ukidanje evropskog bezbjednosnog finansiranja.
Političko krilo Ministarstva odbrane nije odgovorilo na zahtjev za komentar.
Među programima koji će biti suspendovani nalazi se Baltička bezbjednosna inicijativa, napor da se ove tri zemlje ojačaju sredstvima za vojnu infrastrukturu i obuku. Unutar NATO-a, Estonija, Litvanija i Letonija troše najviše od svog BDP-a na odbranu, ali imaju relativno male ekonomije, što američko finansiranje čini izuzetno važnim za njih.
Program je pokrenut 2018. i gotovo se udvostručavao svake godine, rekla je Loren Speranca, bivša savjetnica ministra odbrane Lojda Ostina i sada saradnica Centra za analizu evropske politike. Novac je simbolična podrška odbrani tih zemalja, dodala je, ali i zaštita od mogućeg ruskog napada.
„Poenta je da se spriječi da SAD ikada moraju tamo da idu da bi ispunile svoje NATO obaveze“, rekla je Speranca.
Ranije ovog ljeta, Odbor za budžet Senata usvojio je 225 miliona dolara za baltičku inicijativu u svom zakonu o izdvajanjima za odbranu, iako zakon još nije izašao na glasanje pred punim Senatom.
Iako pitanje bezbjednosne pomoći nije detaljno razmatrano tokom Hegsetovog sastanka sa baltičkim ministrima odbrane, oni su nastojali da iznesu stav da SAD treba da zadrže prisustvo vojnika u njihovim državama — što se smatra daleko važnijim odvraćanjem od Rusije.
Kolbi takođe vodi reviziju rasporeda američkih snaga širom svijeta, za koju evropski zvaničnici široko očekuju da će rezultirati manjim američkim vojnim prisustvom na kontinentu.
Tokom posjete predsjednika Poljske Bijeloj kući u srijedu, Tramp je rekao da SAD neće povući vojnike iz te zemlje, bliskog saveznika baltičkih država, iako je priznao da administracija razmišlja o tome na drugim mjestima.
„Ako ništa“, rekao je Tramp, „poslaćemo još vojnika tamo.“
Nije jasno koji će drugi programi biti pogođeni smanjenjem ili kada će ponestati sredstava koja je prethodno odobrio Kongres. Preostala sredstva u programima mogu se koristiti do oktobra 2026.
Odluka će vjerovatno izazvati reakciju u Kongresu, gdje su poslanici iz obje partije sve više zabrinuti da Trampova administracija ne troši novac kako je zakon propisao, uključujući i zahtjev u posljednjem trenutku da se ne pošalje oko pet milijardi dolara pomoći inostranstvu koje su poslanici već odobrili.
Na Kapitol Hilu, upoznati su rekli da je zabrinjavajuće to što bi, čak i ako poslanici usvoje sredstva za evropske bezbjednosne programe, Ministarstvo odbrane moglo da ih preusmjeri bez njihovog odobrenja, proces poznat kao „reprogramiranje“, koji omogućava Pentagonu da premješta manje iznose novca bez kongresnog odobrenja u određenim slučajevima.
Predstavnički dom i Senat mogli bi da preduzmu korake da zaštite programe kroz Zakon o odbrambenoj autorizaciji (National Defense Authorization Act), ključni zakon o odbrambenoj politici, koji će uskoro doći na glasanje u oba doma.
