Glavni aerodromi u državama regiona uglavnom su dati na upravljanje stranim investitorima. Tu sudbinu bi uskoro mogli doživjeti i crnogorski, dok se u Bosni i Hercegovini još uvjek uspješno opiru takvom scenariju. Skoro svim aerodromima upravljaju francuske kompanije, osim onim u Ljubljani kojim gazduje njemački Fraport. Poznavaoce ekonomskih prilika u regionu pitali smo zašto države prepuštaju aerodrome koncesionarima.
„Općenito bi se moglo reći da je odluka o koncesiji u neku ruku bila dobra, s obzirom na loše stanje u koje se nalazio aerodrom Skoplje, koji je pre preuzimanja 2010. i rekonstrukcije od strane Turskog Tava nalikovao na međunarodnu autobusku stanicu“, kazao je urednik makedonske televizije Telma, Bob Hristov,
„Problem je što naše vlasti, i kod vas i kod nas, nisu u stanju da angažuju vrhunske profesionalce koji bi od toga napravili dobar posao i od koga bi država imala korist“, kaže ekonomski stručnjak i urednik u „Radaru“, Milan Ćulibrk.
Umjesto toga, kaže Ćulibrk, aerodrome u državnom vlasništvu vode partijski ljudi, i to vidi kao razlog lošeg poslovanja, što dovodi do davanja pod zakup. Stručnjak za avio saobraćaj iz BIH kaže da ono što je dobro, ne treba davati strancima na upravljanje.
„Zašto Frankfurt nije pod koncesijom? Zašto Minhen nije pod koncesijom? Zašto La Burže, nije pod koncesijom? Zašto Milano nije pod koncesijom? Znači, svi ti veliki aerodromi nisu,… Nego su oni uglavnom u državnom vlasništvu i kao takvi uspješno posluju“, rekao je Omer Kulić, stručnjak za avio saobraćaj.
Aerodromi u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani, Skoplju i Prištini, godinama unazad nisu pod državnim okriljem. Prvo preuzimanje je obavljeno 2011. godne kada je Prištinski aerodrom zakupio na 20 godina francuski Limak za 130 miliona eura. Najduže će u rukama stranca ostati aerodrom u Ljubljani čija koncesija traje 40 godina, a počela je 2014. Beogradski, koji je i najbolje rangiran među njima, u rukama je francuskog Vincija od 2018, a ukupna dogovorena investicija je bila 1,4 milijardi eura.
OFF: Broj putnika na ovim vazdušnim lukama raste, kao bi se dostigle dogovorene projekcije. Beogradski aerodrom je tako prošle godine imao 8,4 miliona putnika, koliko Priština i Zagreb zajedno. Cilj je 15 miliona. Kada je reč o prihodima, u 2024. je ostvareno oko 13 miliona eura, ili 22 odsto više ne nego godinu ranije. Kakva je korist od države od konsecije skopskog aerodroma?
„U prve tri godine TAV je plaćao oko 2,7 miliona eura godišnje, a i to je bilo 15 odsto bruto prihoda, već prve godine kada je stigao taj broj iznad 1 milion putnika, to je palo na negde četiri do pet odsto, dakle negde oko 300 hiljada eura“, ističe Hristov.
Ipak, svi pomenuti aerodromi kojima upravljaju strnaci kaskaju za onim u Tirani, koji je Kastrati Grupa preuzela 2020. godine. Tada je više nego trostruko povećana površina terminala, a ova vazdušna luka je danas glavno čvorište regiona.
Sa druge strane Sarajevski aerodrom koji jedini uz crnogorske posluje pod okriljem države, ostvario je rekord u 2024. sa 1,8 miliona putnika, 34 odsto više u odnosu na 2023. godinu. Zabiljžio je i rekordni broj aviooperacija, 16.8 hiljada.
„Kod nas je počela velika priča da se daje, koncesija da ide aerodrom Sarajevo pod koncesijom, koji izuzetno i dobro posluje. Imamo više aerodroma, kao i vi, imamo Tuzlu i Banja Luku i Mostar koji rade. I ja sam rekao, dajte im, besplatno, znači džaba im dajte Tuzlu i Mostar. Ako uspeju da urade s Tuzlom i Mostarom taj dobar posao, onda im dajte i Sarajevo“, navodi Kulić.
U odnosu na sarajevski, podgorički aerodrom je prošle godine imao 100 hiljada putnika manje, šest odsto više nego 2023.
Kako će se završiti tender za davanje crnogorskih aerodroma pod koncesiju, znaćemo za manje od mjesec kad se završi žalbeni postupak, koji je pokrenula drugorangirana američka kompanija Corporation Amerika Airports zbog odluke tenderske komisije koja je prvo isključila korejsku kompaniju Inčon internešnl airports, a onda je na sljedećoj sjednici ocijenila kao prvorangiranu. Ko god da upravlja crnogorskim aerodromima važno je da Crnu Goru vazdušno bolje poveže, učini je konkurentijom na tržištu i osnaži njen turizam.
