Bočice vode sa komadićima voća ili velika čaša soka od pomorandže danas mogu da deluju kao zdravija zamena za gazirana pića.
Ali, naučnici su pokazali da ovi napici, kao i voćni čajevi, mogu da uzrokuju nepopravljivu štetu zubima.
Međutim, nije sve tako crno.
Istraživači sa londonskog Kings koledža, sa višedecenijskim iskustvom, otkrili su da način i vreme konzumiranja pića mogu značajno da spreče eroziju zuba.
Otišao sam na sastanak sa timom da ispitam moje zube.
Dok smo bili deca, uvek su nas upozoravali na karijes, sitne rupice koje nastaju na zubima i da slatkiši i čokolada mogu da nam unište osmeh.
Kada jedemo slatku hranu, prirodne bakterije koje se formiraju na našim zubima hrane se tim ostacima šećera u ustima i stvaraju te rupice.
Ako te rupe nisu velike, uglavnom mogu da se poprave plombom, ali erozija zuba je drugačiji problem.
Kiseline iz hrane i pića napadaju gleđ, spoljašnji sloj zuba, polako je skidajući, zajedno sa dentinom ispod nje.
Gleđ štiti mekše slojeve zuba, ali ne može da se odbrani od stalnog napada kiselina i šećera.
Kada se gleđ jednom nagrize, nema povratka.
„Erozija zuba nastaje kada je gleđ prekomerno izložena kiselinama i slatkim namirnicama i pićima”, kaže Polivios Haralambus, stomatolog i član istraživačkog tima za eroziju zuba na Kings koledžu.
„Ako se ne leči, gubitak gleđi može da dovede do raznih problema sa zubima, među kojima su mrlje, pucanje, krunjenje ili grube ivice zuba, osetljivost na hladno ili toplo, i prozirnost zuba”, dodaje on.
Doktor Polivios Haralambus je koristio pH metar da izmeri kiselost u mojim ustima dok sam pio sok od pomorandže na tri različita načina.
Pio sam polako, mućkao ga u ustima i zadržavao tečnost u ustima.
Eksperiment je pokazao da zadržavanje ili mućkanje kiselih napitaka u ustima izaziva veća oštećenja zuba, jer se tako produžava i/ili pojačava kontakt kiselih pića sa površinom zuba.
„Da biste zaštitili zube, nemojte dugo da držite kisela pića u ustima, a možete da možete da koristite slamčicu kako biste smanjili kontakt tečnosti sa zubima.
„Istraživanja potvrđuju da upotreba slamčice smanjuje eroziju zuba uzrokovanu gaziranim pićima”, kaže Haralambus.
Tim sa Kings koledža je utvrdio da unos kiselih namirnica i pića, naročito između obroka, predstavlja najveći rizik od erozije zuba.
Oni koji su konzumirali kisela pića dva puta dnevno između obroka, poput gaziranih pića, vode sa kriškom limuna ili toplih voćnih čajeva, imali su više od 11 puta veći rizik od umerenog ili teškog oblika erozije zuba.
Ovaj rizik je bio upola manji kada su se pića konzumirala tokom obroka.
Ako ova pića konzumirate tokom, ili neposredno pre ili posle obroka, možete bolje da zaštitite vaše zube.
Tim sa Kings koledža uporedio je uticaj četiri različita napitka na eroziju zuba potapanjem uzoraka gleđi u sok od pomorandže, koka-kolu, ajran (osvežavajući napitak na bazi jogurta), i voćni čaj.
Posle 60 minuta, oštećenja su bila identična konzumiranju po tri ovakva pića dnevno tokom dva dana.
Na mikroskopskim slikama erozija se pokazala kao tamna linija na uzorcima gleđi.
Rezultati su bili iznenađujući.
Najveću štetu je izazvalo gazirano piće, zatim sok od pomorandže, čaj od crvenog bobičastog voća, a na kraju ajran koji je ostavio najblaži uticaj na zube.
Ajran je tradicionalno piće u mnogim zemljama, među kojima su Indija, Pakistan, Liban, Sirija, Turska, Iran, i Jermenija.
Kisele namirnice i pića mogu da dovedu do erozije zuba.
Većina voća sadrži određeni stepen kiselosti, pri čemu su citrusi poput mandarine kiseliji od banana i kajsija.
Ostali primeri kiselih namirnica i pića su:
Problem je što su mnoge od ovih namirnica i napitaka korisne za opšte zdravlje.
Ali postoje načini da se unose, a da se zubi zaštite od erozije:
Na kraju obroka konzumirajte namirnice bogate kalcijumom, poput sira, jogurta i mleka, na kraju obroka za neutralizaciju kiseline u ustima.
Stomatolozi upozoravaju da je erozija zuba postala veoma čest problem širom sveta i da brzo raste.
Prema studiji iz 2013. godine, koju je vodio Dejvid Bartlet, šef protetike na Stomatološkom institutu Kings koledža, skoro 30 odsto odraslih, starosti između 18 i 35 godina u Evropi ima umerenu do tešku eroziju zuba.
Poređenja radi, novija studija preseka, sprovedena na 2.924 ljudi iste starosne grupe u šest arapskih zemalja otkrila je još veću stopu teškog oblika erozije zuba.
Zastupljenost se znatno razlikovala.
Oman je imao najvišu stopu od 60,7 odsto, zatim Saudijska Arabija 57,1 odsto, Ujedinjeni Arapski Emirati 49,3 odsto, Egipat 32,9 odsto, Kuvajt 31,5 odsto, i Jordan 16,5 odsto.
„Erozija zuba se javlja tokom celog života na fiziološkom nivou.
„Međutim, ako niste pažljivi, činioci poput ishrane, navika i medicinskih stanja (na primer, vraćanje želudačne kiseline u jednjak) mogu da ubrzaju ovaj process”, kaže doktor Haralambus.
Stomatolozi mogu da procene stepen oštećenja na osnovu odgovarajućih vodiča.
Kako ne postoji način da se gubitak gleđi nadoknadi, najbolji pristup je prevencija.
