„Presudom Upravnog suda poništen je nezakonit upis zemljišta Solane ‘Bajo Sekulić’ kao državne svojine. Sud je utvrdio da Solana nikada nije bila državna imovina, već imovina akcionarskog društva, čije su akcije kotirane na berzi. Odluka prethodne Vlade da se imovina privatne kompanije – bez suda, bez naknade i bez zakonskog osnova, upiše kao državna, sada je pravno osporena i srušena“, navodi se u saopštenju akcionara Solane „Bajo Sekulić“ nakon nedavne presude Upravnog suda da je država nezakonito 2022. upisala Solanu kao svoje vlasništvo kojom je akcionarima zasad vraćeno pravo korišćenja nad imovinom najstarijeg ulcinjskog preduzeća.
U saopštenju se ističe „da su sa aspekta evropskih integracija, državni organi nastojali da što hitnije riješe pitanje Solane, budući da je to pitanje neposredno povezano sa poglavljem 27– Životna sredina i klimatske promjene, koje je otvoreno još u decembru 2018. godine“.
„Kako su rokovi za usklađivanje zakonodavstva i sprovođenje mjera iz tog poglavlja izuzetno zahtjevni, uređenje imovinsko-pravnog statusa zaštićenih područja predstavljalo je jedan od ključnih koraka u ispunjavanju obaveza prema Evropskoj uniji. Međutim, u želji da se brzo ispuni dio obaveza iz poglavlja 27, zanemarena su temeljna načela iz poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava i poglavlja 24 – pravda, sloboda i bezbjednost, koja zahtijevaju poštovanje vladavine prava, pravne sigurnosti i zaštite prava vlasništva. Time je stvoren ozbiljan pravni disbalans koji, umjesto da ubrza evropski put Crne Gore, može predstavljati prepreku za zatvaranje ključnih pregovaračkih poglavlja“, tvrde akcionari.
Naglašavaju da je svaka Vlada Crne Gore, uključujući sve prethodne sazive, ne samo četrdeset drugu, bila zakonski obavezna da postupi po zahtjevu Solane za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine.
„Ta obaveza proizlazi iz člana 419 Zakona o svojinsko-pravnim odnosima (ZOSPO), koji jasno propisuje da se nosiocima prava korišćenja, koji su to pravo stekli zakonito i u skladu sa zakonom, pravo svojine priznaje i upisuje bez dodatnog pravnog posla, na osnovu samog zakona. Međutim, ni jedna od prethodnih Vlada nije izvršila ovu zakonsku obavezu. Tim su prekršile zakon izbjegavanjem postupanja, pa nema govora o bilo kakvom ‘pogodovanju’. Suprotno tvrdnjama da je zemljište Solani ‘dodijeljeno mimo zakona’, stvarna istina je da to pravo nikada nije ni formalno priznato, iako je to bila zakonska obaveza“, saopšteno je.
Podsjeća se da je u velikom broju drugih privatizacionih procesa, kao što su HTP Budvanska rivijera, Plantaže, HTP Ulcinjska rivijera i druga brojna preduzeća, član 419 ZOSPO-a primijenjen bez spornih interpretacija i pravo korišćenja konvertovano u pravo svojine, bez otpora i bez političkih kontroverzi.
„Upravo zato se slučaj Solane izdvaja kao nepravedan izuzetak, sa ozbiljnim pravnim i društvenim posljedicama“, piše u saopštenju.
Navodi se „da je posebno važno istaći da je presudom Upravnog suda ‘vraćeno stanje na pravo korišćenja’, što znači da bi nadležni organi sada, bez daljeg odlaganja, morali ispuniti svoju zakonsku obavezu i sprovesti konverziju prava korišćenja u pravo svojine – kako je to već urađeno u desetinama drugih slučajeva, u skladu sa važećim zakonom“.
„U suprotnom, Crna Gora bi mogla biti izložena ozbiljnim pravnim i finansijskim posljedicama. Prema javnim izjavama, država bi se mogla suočiti sa tužbama u vrijednosti većoj od 200 miliona eura, koje bi u slučaju nepostupanja po zakonu, mogle biti podnijete pred domaćim i međunarodnim sudovima, uključujući Evropski sud za ljudska prava u Strazburu“, piše u saopštenju.
Pojašnjava se da presuda Upravnog suda nije konačno riješila problem, već je trenutno spriječila finansijski i institucionalni kolaps, „jer bi gubitak imovine akcionara bez naknade predstavljalo teško kršenje domaćeg i međunarodnog prava, sa direktnim posljedicama po budžet Crne Gore i kredibilitet njenog pravnog poretka“.
„Važno je istaći da su već nastali troškovi vještačenja, sudskih postupaka, privremenih mjera i pravne blokade stečajnog postupka a oni su neuporedivo manji od štete koja bi nastala ako akcionari budu primorani da zaštitu svojih prava traže međunarodnim putem. Svaki naredni korak izbjegavanja obaveze iz člana 419 ZOSPO-a vodi ka direktnoj odgovornosti države za nenaknadu imovine i to ne samo pred domaćim zakonodavstvom, već i pred tijelima koja tumače međunarodne standarde ljudskih prava, svojine i pravičnog suđenja“, tvrde akcionari.
Podsjećaju da su akcionari, uključujući i državne fondove, ulagali u Solanu kroz berzanske transakcije, u skladu sa zakonima i pravilima tržišta kapitala.
„Time je država priznala legitimitet privatne svojine, jer je nastupala kao suvlasnik kroz akcije, a ne kao titular zemljišta. Kasniji pokušaj administrativnog upisa te imovine na državu predstavljao je ozbiljno kršenje osnovnih principa pravne sigurnosti“, piše u saopštenju.
Ukoliko bi se, kako se dodaje, prihvatio narativ da zemljište nije pripadalo Solani, to bi značilo da su državne institucije, koje su učestvovale u privatizaciji, emisiji i prometu akcija, u suštini izdale akcije bez pokrića u imovini.
„Apsurdnost takvog stava je očigledna – kako je moguće da su se desetine miliona eura slivale u javno kotirano akcionarsko društvo čija ključna imovina navodno nije ni pripadala kompaniji. Prema Zakonu o privrednim društvima Crne Gore, akcija predstavlja učešće u kapitalu i imovini društva, a prema Zakonu o tržištu kapitala, svaki izdavalac akcija odgovoran je da njegovi finansijski i pravni podaci budu istiniti, tačni i zasnovani na stvarnoj imovinskoj osnovi. Ako bi se tvrdilo da zemljište nikada nije pripadalo Solani, to bi direktno značilo da je država putem svojih institucija posredovala u izdavanju finansijskih instrumenata bez stvarne imovine, što je zakonski, institucionalno i reputaciono neodrživo“, stoji u saopštenju.
Navodi se da bi pred međunarodnim sudovima, naročito Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, takva praksa bila prepoznata kao kršenje prava na mirno uživanje imovine, garantovanog članom 1 Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
„U više presedanskih predmeta, poput ‘Pressos Compania Naviera v. Belgium’ i ‘Broniowski v. Poland’ – Sud je potvrdio da i očekivano vlasništvo, ako je zakonito stečeno i zasnovano na legitimnom regulatornom okviru, uživa punu pravnu zaštitu. Najrelevantniji je slučaj ‘Yukos shareholders v. Russia’, u kojem je Evropski sud presudio da država ne može jednostrano obezvrijediti ili eksproprisati funkcionalno vlasništvo nad kompanijom čije su akcije bile zakonito emitovane i kupljene. U tom slučaju, tužena država je obavezana da plati oko 1,9 milijardi eura odštete jer su akcionari bili lišeni vrijednosti koje su im pripadale, uprkos tome što formalni titular imovine nije bio svaki od njih pojedinačno“, naglašava se u saopštenju.
U slučaju Solane, dodaje se, akcionari su legalno stekli svojinske udjele, investirali značajna sredstva, uredno bili upisani u sve registre i skoro dvije decenije nesporno raspolagali pravima.
„Zato je jedina pravno održiva i institucionalno dosljedna pozicija ova koju je potvrdio i Upravni sud Crne Gore – da su akcije Solane imale stvarno i pravno pokriće, jer su odražavale učešće u legitimnoj imovini društva, uključujući i zemljište. Sve drugo bi značilo da država sama negira sopstvene zakone, privatizacione procese i elementarne principe pravne sigurnosti i to ne samo pred domaćim, već i pred međunarodnim sudovima“, ističe se.
Akcionari kažu „da su tvrdnje da je Solana kupljena za 800.000 eura netačne i manipulativne“.
„Samo u jednoj transakciji 26. marta 2007. godine kupljeno je 4,5% akcija Solane od državnih fondova za ukupno 2,5 miliona eura, po cijeni od 15,2 eura po akciji. Poređenja radi, nominalna vrijednost jedne akcije iznosila je 9,1302 eura, što znači da je plaćena tržišna cijena bila oko 66% viša od nominalne – u potpunosti u skladu s pravilima slobodnog tržišta. Ukupna ulaganja Eurofonda u Solanu, uključujući akumulaciju akcija, preuzimanje obaveza, dokapitalizacije i operativno upravljanje – iznose preko 11,5 miliona eura. Ovi podaci su dokumentovani u finansijskim i brokerskim izvještajima i lako provjerljivi“, tvrde akcionari.
Posjećaju da se u javnosti iz političkih ili senzacionalističkih razloga, često provlači tvrdnja da je zemljište Solane prodato po 5 centi po kvadratu.
„Takva formulacija je potpuno pogrešna, i pravno i ekonomski, jer podrazumijeva da je neko direktno kupovao zemljište, što se nikada nije dogodilo. Zemljište Solane nikada nije bilo predmet kupoprodaje kao fizička imovina. Kupovani su isključivo paketi akcija akcionarskog društva Solana „Bajo Sekulić“ AD, koje su bile javne, berzanski kotirane hartije od vrijednosti. Svaka transakcija je sprovedena putem zvaničnih brokerskih kanala, po cijenama formiranim na osnovu ponude i potražnje na tržištu kapitala. Kada neko kupi akciju kompanije, on ne kupuje konkretan kvadrat zemljišta, već stiče proporcionalno učešće u ukupnoj imovini i obavezama tog društva, uključujući zemljište, postrojenja, zaposlene… Zato je svako preračunavanje cijene akcija na kvadrat zemlje pravno neutemeljeno i ekonomski besmisleno jer je riječ o grubom pojednostavljenju koje dovodi javnost u zabludu“, navodi se.
Takođe, pojašnjava se da akcionari nikad nijesu osporavali ideju da Solana postane Park prirode.
„Naprotiv, kao društveno odgovorni investitori, spremni smo razgovarati o svakom modelu zaštite ovog jedinstvenog prostora. Međutim, Park prirode ne može biti pravna osnova za oduzimanje privatne imovine. Kao što durmitorski katuni nisu oduzeti stočarima iako se nalaze u Nacionalnom parku, tako se ni Solana ne može oduzeti svojim zakonitim vlasnicima bez naknade. Rješenja se moraju tražiti u skladu sa zakonom, a ne političkom voljom“, piše u saopštenju.
Pozivaju sve političke i institucionalne aktere da napuste populizam i pristupe konstruktivnom dijalogu sa njihovim i predstavnicima stečajne uprave i suda.
„Ovaj slučaj je test za pravni poredak Crne Gore – da li smo zemlja u kojoj se poštuje vlasništvo ili zemlja gdje se ono briše dekretom. Investicije, posebno strane, zavise upravo od odgovora na to pitanje“, stoji na kraju saopštenja.
