Antropolozi mogu mnogo reći iz ljudskih skeletnih ostataka. Čak i kada su sve karakteristike koje bi mogle ukazivati na biološki sastav osobe odavno nestale, oni sa godinama obrazovanja i iskustva mogu da oslikaju relativno živu sliku.
Jedno od prvih zapažanja koje naučnici prave kada proučavaju ekshumirane ljudske ostatke je pol subjekta, a samim tim i njihov pol – ključni faktor u otkrivanju kakav je život on ili ona možda vodio.
Sa nedavnim pritiskom brigade za socijalnu pravdu da unese svoju ideologiju u svaku naučnu oblast – koja uključuje matematiku, fiziku, najnovija polja koja će biti na udaru su arheologija i antropologija.
U temi na Tviteru koja je prikupila blizu 60.000 lajkova, kanadski kandidat za magistarske studije Ema Paladino osvrnula se na uvredljive, ali ne i naučno netačne, šale koji prikazuju život transrodne osobe čije kosti arheolozi ekshumiraju hiljadu godina kasnije, a potom pogrešno rodno – ili bolje rečeno, identifikovani kao njihov biološki pol, a ne kao rodni identitet.
Akademik je insistirao da je ideja iza šale „glupa“ i nastavio je dugu raspravu o tome kako „rod + kueer arheolozi i naučnici rade decenijama na raspakovanju pretpostavki koje arheolozi prave o rodu i identitetu, kako danas i u prošlosti.” Paladino insistira da su arheolozi „akutno svesni koliko su kulturno i prostorno relativni” koncepti pola, roda i identiteta.
Od tada je zaključala svoj nalog nakon žestoke reakcije javnosti zbog ovog napora da se „probuđeni aktivizam“ (eng. woke) gurne u akademsko polje.
Uprkos tome što bi progresivni naučnici poput Palladina mogli da kažu o razlici između pola i roda i kako je ona sačinjena od čitavog spektra koji naučnici tek treba da raspakuju, naučne pretpostavke i zaključci koje izvode arheolozi i antropolozi nisu vođeni idejama belog čoveka, muškarca ili „cisrodne“ osobe, a to je ono što ideolozi socijalne pravde želeli da svet veruje.
Pokušaj da se rodna ideologija kodifikuje u arheologiju i antropologiju nije nešto što Palladino radi sama. Pokret je dobio podršku širokog spektra od drugih arheologa i antropologa koji su formirali grupu pod nazivom Trans Doe Task Force.
Grupa želi da zabrani antropolozima da identifikuju posmrtne ostatke kao muške ili ženske, tvrdeći da postojeći standardi forenzičke ljudske identifikacije predstavljaju medveđu uslugu ljudima koji se ne uklapaju u „rodnu binarnost“. U suštini, forenzički arheolozi i antropolozi pogrešno su zamenjeni svakom ko je postojao izvan takozvane binarne.
U izjavi o misiji grupe, ona predlaže „rodno ekspanzivan pristup“ identifikaciji ljudskih ostataka tražeći kontekstualne tragove kao što je odeća „kulturno kodirana za pol koji nije njihov pripisani pol“.
Omogućavanje modernim standardima socijalne pravde da nadmaše osnovnu biologiju moglo bi otvoriti polje za mnoštvo savremenih pretpostavki i potencijalno uništiti naučnu vrednost zarad potvrđivanja verovanja aktivista iz prvog sveta 21. veka. Neki naučnici odbijaju da sedeći pozabave pitanjem i bore se protiv „vokifikacije“ svojih polja.
Jedan takav akademik je profesorka arheologije u državi San Hoze Elizabet Vajs, koja je eliminaciju rodnih klasifikacija opisala kao „ideološki motivisano izmišljanje“.
U intervjuu za College Fix, Vajs ističe da je trenutni porast transrodnosti u zapadnim društvima „društveni, a ne biološki“ trend. Njene primedbe su potkrijepljene statističkim podacima koji pokazuju da većina mladih ljudi izlazi kao transrodna osoba u vršnjačkim grupama, a ne kao pojedinci kojima je dijagnostikovana rodna disforija. „Retroaktivno uklanjanje seksa prikriva ovu očiglednu činjenicu“, kaže Vajs.
I to nije jedini problem. Primena biološkog pola na posmrtne ostatke pomogla je da se razbiju mitovi štetni za žene, rekao je arheolog, napominjući da su u prošlosti rani antropolozi ponekad pogrešno smatrali robusne ženske skelete kao muške u nalazima američkih starosedelaca.
Greška je, kako je rekla, stvorila lažne stereotipe da žene jednostavno ne rade toliko naporno kao muškarci. Decenije naučnog rada na utvrđivanju koje su osobine određene polom pomogle su da se izbrišu ovi lažni stereotipi i ispravi zapis. Zaista, politika brisanja svega ovog napretka u ime budnosti je korak unazad i za nauku i za ženska prava.
Štaviše, identifikacija skeletnih ostataka prema njihovom polu pomaže forenzičkim istražiteljima da izvrše krivične istrage kako bi identifikovali žrtve serijskih ubica i obezbedili pravdu njihovim porodicama, primetio je Vajs.
