Smrću Hasana Nasralaha, ubijenog u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut , Hezbolah je izgubio ne samo dugogodišnjeg vođu, već i tlo pod nogama, smatraju mnogi analitičari.
Nasralah, koji godinama nije viđen u javnosti iz straha da će Izrael izvršiti atentat na njega, bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih ličnosti na Bliskom istoku.
Njegova smrt je u Izraelu doživljena kao pobeda, dok njegove pristalice u Bejrutu kažu da su u šoku.
Odmah posle ubistva ‘glave i srca’ Hezbolaha, Izrael je nastavio vazdušne napade na ciljeve u Libanu, pokazujući da nema nameru da odustane.
Dok pokušava da se sabere posle ubistva vođe i više vojnih komandanata, Hezbolah i dalje ispaljuje projektile na Izrael.
Prethodne sporadične borbe Hezbolaha i Izraela eskalirale su 8. oktobra 2023. godine – kad je Hezbolah gađao Izrael – dan nakon do tada neviđenih napada Hamasovih boraca na Izrael koji su i pokrenuli rat u Gazi.
Sada je pitanje šta je sledeće za Hezbolah i region.
Hezbolah, kojeg pomaže i finansira Iran, klasifikovan je kao teroristička organizacija u nekoliko zapadnih zemalja, među njima Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, baš kao i nekim arapskim zemljama.
Nasralahova smrt je već postavila ozbiljna pitanja o budućem pravcu za Hezbolah.
Postoje sumnje u sposobnost vojno-političke grupe da nastavi borbu protiv Izraela.
Hezbolah se povija od udarca za udarcem.
Njena komandna struktura je obezglavljena – Izrael kaže da je ubio više od deset najviših komandanata grupe.
Između ostalog, potvrđena je i smrt Alija Karakija, komandanta južnog fronta grupe.
Prethodno je Izrael sabotirao uređaje pripadnika Hezbolaha digavši ih u vazduh, poput pejdžera i voki-tokija, a mnoga skladišta oružja uništena su u vazdušnim napadima.
„Gubitak Hasana Nasralaha će imati značajne posledice, potencijalno destabilizujući grupu i menjajući njene političke i vojne strategije u kratkom roku“, kaže za BBC američki bezbednosni analitičar za Bliski istok Muhamed Al-Baša.
Ali svako očekivanje da će ova tvrdokorna antiizraelska organizacija iznenada odustati i tražiti mir pod uslovima Izraela verovatno će biti pogrešno.
Glavni problem u redovima Hezbolaha narednih dana biće potpuna demoralizacija, kažu stručnjaci.
Smrt Hasana Nasralaha, koji je dugo vremena vešto skrivao gde se nalazi, pokazala je vojnu i obaveštajnu nadmoć Izraela.
„Bio je ovo šah-mat! Nećemo popuštati pritisak, treba da vratimo ljude njihovim kućama blizu severne granice, odakle su pobegli napustivši sve i mi idemo u tom pravcu.
„Ali Hezbolah bi pre ili kasnije mogao da se oporavi od udarca i moramo da budemo spremni“, rekao je izraelski vojni izvor u komentaru za BBC na ruskom.
Hezbolah još ima hiljade boraca, od kojih su mnogi skorašnji veterani borbi u Siriji, i oni traže osvetu.
Poseduje i značajan arsenal projektila, od kojih su mnoge dalekometno, precizno vođeno oružje koje može da stigne do Tel Aviva i drugih gradova.
U redovima Hezbolaha će sigurno postojati pritisak da ih uskoro upotrebi, pre nego što i oni budu uništeni.
Ali ako to urade, onda će odgovor Izraela verovatno biti razoran, izazivajući pustoš na libanskoj infrastrukturi, ili bi u sukob čak mogao da se umeša Iran.
Posle napada u Bejrutu u kom je stradao, Hezbolah je ispalio nekoliko raketa na Izrael, možda da bi pokazao da nije slomljen, ali analitičari kažu da je grupa svesna da je pretrpela težak udarac.
„Ovo je rat u punom obimu, a Izrael koristi ovu priliku da demontira Hezbolahovu lidersku strukturu i infrastrukturu“, rekao je Favaz Gerges, profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije.
Po njegovom mišljenju, uticaj Hezbolaha u regionu će se smanjiti posle smrti Hasana Nasralaha.
„To neće promeniti rešenost Hezbolaha da se suoči sa Izraelom, naročito imajući u vidu tekući rat sa Hamasom u Gazi“, predviđa Ibrahim Bajram u razgovoru za BBC.
On je politički analitičar i novinar libanskog dnevnog lista An Nahar.
Ubistvo Hasana Nasralaha, nazvao je izuzetnim događajem.
Dodao je da će Hezbolah „nastaviti putem koji je zacrtao Nasralah, iz vernosti prema onome što je predstavljao“.
Na unutrašnjem libanskom frontu, Bajram primećuje pomešana osećanja u narodu.
Ona variraju od ljudi koji su krišom srećni zbog njegove smrti do nekih drugih koji njegovo ubistvo doživljavaju kao težak udarac za Hezbolah.
Libanski novinar kaže da je Nasralah znao šta ga čeka.
„Nasralah je znao da će njegova sudbina biti slična sudbini bivših lidera partije, kao što je Abas Al Musavi.“
Musavi je bio suosnivač Hezbolaha, a Izrael je izvršio atentat na njega 1992. godine.
Posle uspešne eliminacije Nasralaha, izraelska vojska tvrdi da ima još oruđa na raspolaganju.
Musavi je takođe važio za nezamenljivog, a neki stručnjaci kažu da takve organizacije relativno lako pronalaze novog lidera, koji se u strukturi dugo neguje sa očekivanjem da će jednog dana preuzeti kormilo.
Prvi korak Hezbolaha će u velikoj meri odrediti koliko brzo će se grupa oporaviti od Nasralahovog gubitka.
„On nije samo simbol, on je bio taj koji je stojao iza strateškog i vojnog razmišljanja grupe.
„Nema sumnje da će njegova smrt imati ozbiljne posledice po Hezbolah“, kaže Zejna Kodr, analitičarka iz Bejruta.
Pronalaženje adekvatne zamene bilo bi teško i u normalnim vremenima, a još i više sada, kada je, kao rezultat niza izraelskih operacija, grupa izgubila mnoge od najviših komandanata, a njen sistem unutrašnje bezbednosti je značajno narušen.
„On je bio lepak koji je držao brzo rastuću organizaciju na okupu“, rekao je Mohanad Hadž Ali, viši saradnik Centra za Bliski istok Karnegijevog instituta.
Ubistvo Nasralaha je udarac za Iran koliko i za Hezbolah.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ponovio je podršku Hezbolahu i poručio da smrt Nasralaha, koga je nazvao „nezamenljivim vođom“, neće proći bez osvete.
Proglasio je i petodnevnu žalost u Iranu.
Preduzete su i hitne mere predostrožnosti – ajatolaha čuvaju na tajnoj lokaciji kako i on ne bi bio ubijen.
U međuvremenu, Iran je potvrdio da je viši komandant njegove Revolucionarne garde takođe poginuo u napadu na Bejrut u petak.
Iran tek treba da uzvrati za ponižavajuće ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u julu u pansionu u Teheranu.
Ubistvo vođe Hezbolaha navešće tvrdolinijaše u režimu u Teheranu da razmišljaju o nekoj vrsti odgovora.
Iran ima čitavu galaksiju savezničkih teško naoružanih milicija širom Bliskog istoka, takozvanu „Osovinu otpora“ – Hezbolah, Huti u Jemenu, i brojne grupe u Siriji i Iraku.
Iran bi mogao da zatraži od ovih grupa da pojačaju napade i na izraelske i na američke baze u regionu.
Ali kakav god odgovor da Iran odabere, verovatno će ga kalibrisati tako da ne izazove rat u kome se ne može nadati da će dobiti.
Hamnei je takođe pozvao muslimane da se solidarišu sa libanskim narodom i Hezbolahom u suprotstavljanju „uzurpatorskom i represivnom režimu“.
Vojni potencijal Hezbolaha verovatno neće biti narušen smrću Hasana Nasralaha.
Nasralahove prilike su zaista u velikoj meri zavisile od njegovih ličnih veza u Iranu i njegovog autoriteta u očima iranskih sponzora.
Ali Teheran shvata da je njegova smrt ozbiljan udarac razmerama iranskog uticaja u Libanu i strateškom položaju Irana na Bliskom istoku u celini.
Iran ulaže veliki napor da istakne kako Nasralahova smrt neće uticati na sposobnost ili položaj Hezbolaha u regionu zbog eliminacije njegovog vrhovnog vođe.
„Hezbolah je obučio mnoge vođe, a kad svaki vođa pogine kao ‘mučenik’, novi vođa izlazi na teren“, kaže Ahmad Vahidi.
On je bivši komandant snaga Kuds Iranske revolucionarne garde.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu za smrt Nasralaha kaže da je „istorijska prekretnica“.
A predsednik američkog Predstavničkog doma Majk Džonson smatra da je „Nasralahova smrt značajan korak napred za Bliski istok“.
Libanska vlada smatra Hezbolah legitimnom pobunjeničkom grupom protiv Izraela, ali on nije samo radikalna militantna grupa, već i politička partija koja je deo libanske vlade od 2005. godine i trenutno ima 15 mesta u parlamentu.
Do 2022. godine, u koaliciji sa saveznicima koji su uključivali još jednu radikalnu stranku, Amal, Hezbolah je imao parlamentarnu većinu, ali ju je izgubio usred duboke ekonomske krize u zemlji.
Uprkos tome, njegov politički uticaj u zemlji je i dalje veliki.
Prema Izraelu i Zapadu, Liban je u suštini talac radikala, a sa tim se slažu i mnogi libanski političari koji otvoreno nazivaju Hezbolah terorističkom organizacijom.
Istraživanja među Libancima iz 2019. godine takođe su pokazala rastuće nezadovoljstvo postupcima Hezbolaha – njegovom umešanošću u korupcionaške afere, zastrašivanjem stanovništva i omogućavanjem duboke ekonomske krize.
Moguće je da će libanski suniti i hrišćani na vlasti sada pokušati da izguraju oslabljeni i zbunjeni Hezbolah iz politike, ali mehanizmi koji bi se mogli koristiti za to još su nejasni.
Univerzitetski profesor i novinar Muhamed Ali Mokelad veruje da bi najnoviji događaji mogli da budu prilika za Hezbolah da se vrati na „umereniji stav i traži sporazume koji bi omogućili libanskoj državi da stekne suverenitet nad čitavom svojom teritorijom“.
Smatra i da bi Nasralahova smrt mogla da otvori vrata političkom rešenju u Libanu, u koje spada i održavanje predsedničkih izbora.
On kaže da bi to moglo da podrazumeva „zaštitu libanskih elemenata iz Hezbolaha nakon što napuste iranski projekat koji ne pripada Libanu“.
Mokaled čak vidi mogućnost raskola među članovima Hezbolaha.
Izneo je i mogući scenario prema kojem bi mala ekstremistička frakcija mogla da nastavi da se bori, dok bi se veća grupa vratila okrilju libanske države i odrekla iranskog projekta.
Izrael očigledno nema nameru da prekine napade, uprkos pozivima na primirje saveznika, pre svega njegovog najvećeg, Amerike.
Izraelska vojska smatra da sada imaju Hezbolah ‘na tacni’ i žele da nastave ofanzivu dok se pretnja od neprijateljskih projektila ne otkloni.
Osim kapitulacije Hezbolaha – što je malo verovatno – teško je pretpostaviti kako Izrael može da postigne ratni cilj otklanjanja pretnje od Hezbolahovih napada bez slanja trupa na teren.
Izraelska vojska nedavno je objavila snimak pešadijske obuke u blizini granice upravo u tu svrhu.
Ali Hezbolah se takođe poslednjih 18 godina, od kraja poslednjeg rata, pripremao za sledeći.
U poslednjem javnom govoru pre smrti, Nasralah je rekao sledbenicima da bi izraelski upad na južni Liban bio, po njegovim rečima, „istorijska prilika“.
Za izraelsku vojsku, ulazak u Liban bi bio relativno lak.
Ali izlazak bi mogao – kao u Gazi – potrajati mesecima.
Na ulicama Bejruta jasno se očitavaju ogromne posledice ubistva vođe Hezbolaha.
Neke pristalice su izašle na ulicu da izraze tugu i bes, dok su drugi izražavali bol na društvenim mrežama.
Na televizijskim ekranima, Al Manar, Hezbolahov kanal, počeo je da emituje stihove iz Kurana posle saopštenja o smrti šiitskog vođe.
Istovremeno, mnogi raseljeni ljudi i dalje žive na ulicama, bez krova nad glavom, dok nastavljaju da pate usred izraelskih napada koji su doveli do smrti više od 800 ljudi, prema procenama libanskog Ministarstva zdravlja.
Kad je BBC razgovarao sa nekim od raseljenih u Ain Al Mrajsehu, četvrti u Bejrutu, nakon što je Hezbolah potvrdio ubistvo vođe Hasana Nasralaha, mnogi nisu mogli da podnesu tu vest.
Neki su popadali na zemlju, drugi su počeli da viču, trčeći u svim pravcima i plačući.
Jedna žena je rekla: „Volela bih da su ubili sve nas a poštedeli njega.“
Šok je ogroman.
Nasralah nije bio samo vrhovni vođa za njegovu veliku bazu pristalica – on je bio i idol.
Nisu svi u Bejrutu poklonici Hezbolaha – ali na nekim ulicama, ljudi su ispaljivali metke u vazduh izražavajući bes i tugu.
Nasralahova smrt postavlja pitanja o tome do koje mere njegov naslednik može da ispuni značajnu prazninu koju je on ostavio u političkoj i vojnoj areni.
„Pitanje je da li će taj naslednik uspeti da upravlja partijom i kontroliše je onako kao Nasralah, čija je ličnost bila izuzetna i sposobna da ujedini sve redove“, kaže novinar Ibrahim Bajram.
Hezbolahovog novog lidera moraju da odobre ne samo svi nivoi unutar organizacije, već i partneri u Iranu.
Predsednik izvršnog saveta Hezbolaha Hašim Safi Al Din naširoko se doživljava kao mogući naslednik.
Prema izvorima bliskim Hezbolahu, on je takođe bio u epicentru jednog od izraelskih napada u petak na Bejrut i preživeo.
Nejasno je da li je bio sa Nasralahom u štabu ili na nekom drugom mestu koje je bilo napadnuto.
Safi Al Din je rođak Hasana Nasralaha.
Američke vlasti su ga 2017. godine stavile na listu traženih terorista.
On je više puta pretio Izraelu eskalacijom i pozivao njegove neprijatelje da se „spreme da plaču i plaču“.
Bajram dodaje da se skoro četiri decenije nije očekivalo da će šiitska ličnost kao što je Nasralah odigrati tako ključnu ulogu u sukobu sa Izraelom, i možda će biti „potrebno mnogo vremena pre nego što se pojavi neka nova izuzetna ličnost koja može da se poredi sa Nasralahom.“
Libanski novinar ga opisuje kao „lidera i izuzetnog čuvara koji je držao partiju na okupu, i politički i vojno“.
Nasleđe pokojnog šiitskog lidera je složeno i ostaće predmet rasprave još dugo vremena.
Pažnja sveta sada je usmerena na to kako će Hezbolah izaći na kraj sa ovom istorijskom transformacijom.
