Čini se da se vodeći faktor rizika za Alchajmerovu bolest u Sjedinjenim Državama promenio tokom protekle decenije.
Još 2011. godine, najistaknutiji faktor rizika za Alchajmerovu bolest koji se može promeniti bila je fizička neaktivnost, a zatim depresija i pušenje.
Međutim, prema nedavnoj analizi preseka, fizička neaktivnost je sada druga posle gojaznosti kada je u pitanju razvoj demencije.
Danas je Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije i vodeći uzrok smrti u SAD. Ipak, uprkos mnogo istraživanja, niko ne zna kako bolest počinje ili kako zaustaviti njeno napredovanje.
Istraživanja sugerišu da je u igri jaka genetska komponenta, ali postoje i brojni faktori životne sredine koji mogu da doprinesu nastanku bolesti, uključujući lošu ishranu, visok krvni pritisak, depresiju, pušenje i infekcije desni.
Dobra vest je da pacijenti i kliničari mogu upravljati ovim faktorima kako bi ublažili rizik od bolesti. Loša vest je da se uticaj ovih faktora rizika stalno menja, iz godine u godinu, od zemlje do zemlje.
Zašto je to ostalo nejasno, ali to može biti zbog kombinacije promenljivih zdravstvenih zabrinutosti u javnosti i poboljšanih metoda istraživanja.
U najnovijoj analizi iz SAD, na primer, gubitak sluha je dodat kao promenljivi faktor rizika za Alchajmerovu bolest, iako to ranije nije razmatrano u procenama.
Štaviše, stopa gojaznosti srednjih godina u SAD se više nego udvostručila od 2010. godine. U međuvremenu, učestalost fizičke neaktivnosti i pušenja je donekle opala u poslednjih nekoliko godina.
Imajući u vidu ove ključne promene, istraživači su sproveli ažuriranu procenu rizika za Alchajmerovu bolest koristeći podatke američkog istraživanja o faktorima rizika ponašanja iz 2018.
Među 378.615 uključenih pojedinaca, nešto više od trećine svih slučajeva Alchajmerove bolesti bilo je povezano sa jednim od osam faktora rizika. Ovi faktori rizika su sami prijavljeni, što znači da nisu savršena merenja, ali ukazuju na opšti trend.
Najčešći faktor rizika identifikovan u analizi širom zemlje bila je gojaznost srednjih godina, praćena fizičkom neaktivnošću i niskim stepenom obrazovanja.
„Naročito“, piše autor nedavne procene, „izgleda da je promena u prevalenci gojaznosti u srednjim godinama najveća u poređenju sa drugim faktorima procenjenim u ovoj studiji, što je potencijalno dovelo do toga da gojaznost srednjih godina postane najistaknutiji faktor rizika povezan sa [Alchajmerovom bolešću i srodne demencije] skoro deceniju kasnije.“
Ovo nije prvi put da je gojaznost srednjih godina povezana sa pojavom Alchajmerove bolesti.
Studija iz 2020. godine pronašla je dokaze da višak telesne težine može učiniti nervno tkivo ranjivijim na oštećenje mozga ili gubitak ćelija. Čini se da se ove promene dešavaju i u delovima mozga koji su blisko povezani sa sećanjima.
To ne znači da je gojaznost srednjih godina direktan uzrok Alchajmerove bolesti, ali sugeriše da održavanje zdrave težine može smanjiti šanse za razvoj bolesti – barem u određenoj meri.
Slične studije su takođe pokazale da kada se izgubi težina kasnije u životu, moždani korteks se ne istanji ni približno koliko bi bio u slučajevima gojaznosti.
Postoji gomila hipoteza zašto je to tako. Neki istraživači sumnjaju da gojaznost može uticati na cirkulaciju krvi u mozgu, uzrokujući smanjenje kiseonika u nekim oblastima.
Drugi istraživači sumnjaju da gojaznost može dovesti do hronične upale u mozgu, koja može degradirati belu materiju i narušiti neuronske veze.
Pronalaženje ko je u populaciji najpodložniji Alchajmerovoj bolesti moglo bi jednog dana pomoći naučnicima da usavrše buduća istraživanja i pomognu lekarima da dobiju bolje opcije lečenja.
U analizi iz 2018, na primer, kada su istraživači podelili učesnike ankete po polu, rasi i etničkoj pripadnosti, primetili su neke ključne razlike u podacima.
Slučajevi Alchajmerove bolesti koji su bili povezani sa najmanje jednim od osam promenljivih faktora rizika bili su češći među muškarcima nego ženama. Takođe su bili češći među starijim crncima, američkim Indijancima i starosedeocima Aljaske i Hispanoamerikancima u poređenju sa belcima.
Nalazi sugerišu da su neke grupe ljudi više izložene riziku od razvoja Alchajmerove bolesti od drugih, verovatno zbog socioekonomskih, kulturnih ili ekoloških faktora koji ograničavaju pristup zdravstvenoj zaštiti, fizičkom vežbanju ili zdravoj, pristupačnoj hrani.
Čini se da kultura svakako igra veliku ulogu. Osim Australije i Latinske Amerike, SAD su jedna od rijetkih nacija u kojima je gojaznost srednjih godina vodeći faktor rizika za Alchajmerovu bolest.
U Kini i Evropi, nisko obrazovanje i fizička neaktivnost su dva vodeća faktora rizika. Gojaznost se ne svrstava u prva tri.
Autori američke analize tvrde da kreatori politike i kliničari treba da povećaju svoje napore u prevenciji Alchajmerove bolesti fokusirajući se ne samo na gojaznost srednjih godina, već i na fizičku neaktivnost i nisko obrazovanje, posebno među grupama visokog rizika.
Drugačija strategija može biti neophodna u drugim dijelovima svjeta.
Alchajmerova bolest nije jednostavna bolest, a način na koji se borimo protiv nje bez sumnje će zahtjevati veliku složenost.
