Osećate loše? Možda zato što vas vaše tajne opterećuju.
„Naše tajne nas mogu povrediti. Ali teži deo njihovog posedovanja nije to što ih moramo sakriti, već to što moramo da živimo sa njima u našim mislima“, kaže Majkl Slepjan, AG14, autor nove knjige “ Tajni život tajni“ i vanredni profesor liderstva i etike na Columbia Business School.
U proteklih 10 godina, Slepian je sproveo stotine studija o tajnama. Nakon što je zamolio 50.000 ljudi da otvore šta kriju, otkrio je da kada ljudi čuvaju tajne, mogu da pretrpe fizičku i emocionalnu štetu. Ljudi koji više čuvaju tajne prijavljuju da im je zdravlje lošije, manje uživaju u životu, a veze su im slabije od ljudi koji imaju manje skeleta u ormarima.
Većina ljudi veruje da su moralni i dobri, prema Slepianu, i kada se ponašaju u suprotnosti sa tom slikom, skrivaju svoja nepravda od drugih. „Više smo nego srećni što dobro u sebi delimo sa drugima. Tako postajemo dragi“, piše Slepian. „Što nemoralnije procenite da je vaša tajna, to će više izazvati sramotu, posebno bolnu kaznu koju ljudi sami sebi nanose. Tajne mogu prouzrokovati da se ljudi osećaju izolovano i da se izoluju od drugih.“
Najčešće tajne su o laži, seksualnom ponašanju, željama i porodici. Jedna od tri osobe koje je Slepian anketirao priznao je neverstvo, iako ne nužno u trenutnoj vezi. Jedna trećina tog broja izjavila je da će svoja zlodela uvek skrivati. Druga trećina je rekla da je to podelila sa trećom stranom. Ostali su priznali svom partneru.
Slepiana često pitaju da li je reći partneru o takvoj indiskreciji najbolji pristup. „Ako je to bila jednokratna stvar, u boljoj ste poziciji nego da ste bili neverni mnogo puta“, kaže on. „Pitanje je – da li mislite da bi vaš partner želeo da zna šta se dogodilo?“
Da bi pronašao odgovor, anketirao je ljude u posvećenim vezama i pitao da li bi želeli da znaju istinu ako im je partner bio neveran samo jednom i da li su sigurni da se to nikada više neće ponoviti. Tri četvrtine su želele potpuno obelodanjivanje.
Slepianov savet? „Ako bilo koja vrsta tajne utiče na vaše blagostanje, savetovao bih vam da bar porazgovarate o tome sa nekim kome verujete.
Tajne nekih ljudi čine da se osećaju krivim i veruju da su nepravedno izbegli kaznu, kaže Slepjan. Kao rezultat toga, oni sami sebe kažnjavaju da bi se iskupili, često tako što sebi uskraćuju zadovoljstvo.
Ljudi u ovoj situaciji mogu preuzeti pomalo neprijatne zadatke poput intenzivnog čišćenja kuće ili fizičke vežbe, kaže on. „To bi ih moglo naterati da se osećaju dobro, ali problem je u tome što sve dok njihova tajna ostane tajna, oni će osećati da nastavljaju da beže od pravde, pa se ciklus samokažnjavanja nikada ne završava.
Drugi razmišljaju o svojim tajnama, uhvaćeni u stalno negativnim ponavljajućim mislima o njima. „Poput senki, naše tajne mogu da nas prate gde god da krenemo. Deo problema je što putujemo sami s njima“, piše Slepian.
Njegove studije su otkrile da većina ljudi želi da podeli svoj skriveni jad sa nekim ko bi bio saosećajan. Takođe žele da slušalac ponudi savet i podstakne ih da urade ono što treba.
„Stvarno je lako pronaći beskorisne načine da sami razmišljate o nečemu, ali je takođe lako pronaći koristan način razmišljanja o tome kada razgovarate sa drugom osobom“, kaže Slepian. „Oni imaju drugačiju perspektivu. Obično će pozdraviti vašu ranjivost jer nudi priliku da prodube intimnost veze.“
Većinu vremena, otvaranje ispadne dobro jer ljudi imaju tendenciju da pažljivo biraju svoje poverljive osobe, kaže Slepian. Ali izaberite nekoga ko neće biti skandalizovan. Prema njegovim studijama, verovatnije je da će neko ko će biti moralno ogorčen ogovarati kao način da kazni čuvara tajne.
Takođe je važno razlikovati tajne koje su štetne i one koje nisu, kaže Slepian. Ako nosite tajnu koja nikoga ne boli, on preporučuje da se podsetite da se to dogodilo u prošlosti i da se prošlost ne može promeniti. Razmislite o tome da sebi dozvolite da oprostite sebi i nastavite sa svojim životom. „Umesto da se stidite sebe iz prošlosti, prepoznajte poboljšanja koja ste napravili i načine na koje ste porasli“, kaže on.
Slepian pripisuje zasluge svom savetniku u Tuftsu, pokojnom Nalini Ambadi, da je odigrao ključnu ulogu u njegovom istraživanju. „Uvek je bila od pomoći kada je u pitanju dizajniranje studija. Naučila me je kreativnim načinima gledanja na pitanja“, kaže on. Ambadi je bila vanredni profesor psihologije na Tuftsu koja je nastavila da savetuje Slepian nakon što se pridružila fakultetu na Stanfordu.
Slepian iz ličnog iskustva zna za dobro koje može doći kada ljudi otkriju duboke tajne. Njegovi roditelji su 26 godina skrivali od njega i njegovog mlađeg brata saznanje da su začeti putem donorske oplodnje.
Njegovi roditelji su planirali da nikada ne kažu svojim sinovima. Kao tinejdžer, Slepian je dobio nejasne odgovore kada je pitao svoje roditelje koje njihove osobine misle da je nasledio. U međuvremenu, njegovi deda i baka, tetke i ujaci su znali istinu.
Najzad su njegova majka i otac preispitali svoju odluku.
„Kada sam saznao kako je čuvati ovu tajnu, to je promenilo moje shvatanje tajnosti. Ali tek kada sam pisao svoju knjigu, počeo sam da postavljam više pitanja o tome. Dobijamo uvid u naše tajne kada o njima razgovaramo sa drugima, i učimo i o sebi“, kaže Slepian. „Možda ne želimo da se saznaju naše tajne, ali želimo da budemo poznati.
