Drecun naglašava da svaki rat u suštini ima za cilj raspodjelu postojeće moći.
Dodaje da je u slučaju trenutnog rata, kao i u većini ratova kroz istoriju, energija jedan od glavnih ciljeva nove preraspodjele, prenosi AntenaM.
„Vjerujem da nas čekaju teške godine kada je u pitanju energija u Evropi, jer je očigledno da Rusija i Amerika imaju neki prećutni dogovor u podjeli zona uticaja što se tiče energetskih izvora i da će kad se sve ovo okonča nekom mirovnom konferencijom u doglednoj budućnosti, Amerika energetski pruzeti Evropu a Rusija će se koncentrisati na srednji i daleki Istok. Dok se sve to ne završi, biće teških godina što se tiče energije za zemlje Evrope“.
Drecun ističe da je Crna Gora kao mala zemlja u teškoj situaciji jer zavisi od hidroenergije u osnovi, a hidroenergija, kako dodaje, zavisi od meteoroloških prilika.
„Može se desiti da u određenim situacijama imamo potrebu za energijom koju ćemo morati da uvozimo, ako ne budemo mogli da je nabavimo biće nestašice. Ne mogu se sa sigurnošću saglasiti sa premijerovom tvrdnjom, ali da će biti teško – biće. Da li će biti baš tako brutalne nestašice da se ne može kupiti energija to je teško reći.“
„O potencijalima Crne Gore možemo reći da je država odavno ispustila šansu da bude energetski nezavisna država, da li namjerno ili slučajno, da li neznanjem ili opstrukcijom pokazaće istorija, ali još nije kasno da krenemo u određenu favorizaciju naših energetskih potencijala. To nas neće spasiti za ovu godinu, ali moglo bi za narednu sigurno imati dobrih komplementarnih efekata“, pojašnjava analitičar.
Drecun naglašava da su moguće i nestašice hrane, jer Crna Gora nema osnovni prehrambreni faktor a to je brašno.
„Ukoliko ne proizvodite svoj hljeb doći ćete u situaciju da zavisite od uvoza. Ukoliko dođu ekonomska ograničenja, moguće je da Crna gora ostane bez mogućnosti da to kupi, ukoliko zemlje okruženja ne budu htjele da prodaju zbog svojih potreba. Potrebna je promptna reakcija Vlade da se osposobi proizvodnja pšenice na znatno višem nivou od 2000 tona koliko mi proizvodimo. Naše potrebe su oko 100 hiljada tona godišnje, obradive zemlje ima za određenu količinu koja bi bila poribližna u ovom trenutku toliko, ali naša koncepcija je bila da to ne radimo, već da ćemo brašno uvoziti jer ćemo zaraditi pare od turizma. Očigledno se sad ta koncepcija ruši u kriznim situacijama i imate rizik da se dešava ovo što se dešava“.
Drecun dodaje da Crna Gora ne može ni da zadovolji potrebe za mesom.
„Sigurno će doći do problema ukoliko dođe do ekstremnih situacija. Svi se nadamo da do toga neće doći, ali nije isključeno. Oni koji projektuju krizu, imaju mogućnosti da krizu učine vrlo teškom ukoliko im to odgovara iz političkih interesa“.
Stava je da je ograničavanje cijena osnovnih životnih namjernica politička mjera koja ne daje određene rezultate jer su, kako objašnjava, sve naše komponente uvozne:
„Možete ograničiti cijene, ako cijene iz uvoza počnu da rastu, a inflacija je projektovana na svjetskom nivou, onda vam tu više ništa ne pomaže. Naći ćemo se u situaciji da nabavne cijene budu veće od prodajnih, a u takvoj situaciji niko neće proizvoditi.“
„Država nema rezerve koje su pripremljene, ispustili smo i tu varijantu. Sve u svemu, pokazaće se pogubnost ekonomskog koncepta Crne Gore u posljednjih 30 godina a to je neoliberalni koncept koji je učinio da država apsolutno nema kontrolu nad ekonomijom i vidimo i sami da, s obzirom da nemamo svoju valutu, da nam je manevar sužen, da sve moramo iz realnih izvora da nabavljamo, a nažalost kad nemate mogućnost da izvozite jedini realni izvor je zaduživanje. Da li će biti onih koji će biti spremni da nam pozajme novac vidjećemo, ali to znači da Crna Gora može ući u zonu visoke dužničke zavisnosti“, zaključio je Drecun.
