Rotkvice uzgajane za Noć rotkvica u Oahaki u Meksiku mnogo se razlikuju od malih, tankih, crveno-belih, seckanih rotkvica koje obično mogu da se nađu uz kriške limete i posudica sa salsom na stolovima većine restorana za takose u Meksiku.
Štaviše, većina od 20 tona džinovskih, prekomerno nađubrenih rotkvica u danima pred Božić nije čak ni jestiva.
Umesto toga, one se koriste kao platna za umetnike i ručno se rezbare u detaljne i složene festivalske scene na takmičenju kakvo ne postoji nigde drugde na svetu.
Za ovaj događaj, koji se održava svake godine na 23. decembar i koje je prošle godine imalo svoje 126. izdanje, odbrojavanje za stotine stanovnika Oahake počinje berbom rotkvica ujutro 19. decembra, samo četiri dana pre nego što se konačne kreacije ocenjuju i izabere se pobednik.
Naoštreni noževi, islužene lopate, oštri pijuci i debele rukavice ubacuju se na zadnja sedišta automobila koji odlaze put šume El Tekio, ogromnog sušnog prostranstva koje se proteže preko mnogih planinskih dolina u Oahaki.
Pretprošlogodišnje jake suše posebno su otvrdnule zemlju prošle godine, a tekstura suvog tla viši liči na pesak nego na zemlju.
Ali tik ispod krševite površine oko severnog kraja pume, redovi zrelih, nabreklih rotkvica koja su postale neodvojivi deo festivalskog kalendara u Oakahi više od jednog veka, čekaju spremne da se uberu.
„Ove godine su veće, teže i ružnije nego ikad“, rekao mi je Senjorino Martinez uzbuđeno dok smo se šetali njegovim poljem.
Martinez je predvodnik uzgoja rotkvica za proslavu u Oahaki već više od 30 godina.
Sa nekoliko metara udaljenosti, već uspevamo da nazremo grimizne krune i debele crvene stabljike 20 tona džinovskih rotkvica koje izbijaju kroz ispucalu zemlju.
„Zanatlije ih rezbare u oblike i veličine za koje nikad ne biste pomislili da su mogući“, kaže on dok klima glavom najmlađem zemljoradniku, Serđu, koji je ukopao stopala oko iznikle biljke i počeo iz tla da čupa nabubrelu rotkvicu veličine moje podlaktice.
„Biće ih još stotine svih oblika i veličina… više nego ikad ove godine da bi se namirila potražnja Noći rotkvica“, kaže Martinez, dodavši: „Jedna od njih će takođe nekome doneti mnogo novca.“
Iako je Meksiko dom slavnih festivala, u koje spadaju Božićne posade i Dan tri kralja, verovatno ne postoji neobičniji od Noći rotkvica u Oahaki.
Ritual korene vuče s kraja 19. veka, kad su se pijačni prodavci u Oahaki borili za pažnju kupaca na Zokalu, na glavnom gradskom trgu, kreativno izlažući sezonske proizvode božićnim mušterijama.
U potrazi za prednošću u odnosu na konkurenciju, sekli bi voće i povrće u atraktivne oblike u nadi da će prodati komad više.
Ova marketinška tehnika postala je ritual, koji je zauzvrat postao božićna tradicija, i već 1897. godine predsednik opštine je otvorio prvo takmičenje u rezbarenju rotkvica za meštane Oahake.
Danas kulturološki koreni festivala rotkvica ostaju praktično netaknuti.
Rano ujutro 23. decembra, glavni trg u Oahaki pretvara se u izložbeni prostor.
Nedugo pre nego što se dovezu drvene tezge, takmičari sa prvim pojavljivanjem svetla počinju uzbudljivi proces pravljenja svojih kreacija, pre nego što njihove skulpture počnu formalno da se ocenjuju u podne.
I najmanja greška u ovom ključnom stadijumu može da znači katastrofu.
U igri su umetnički ponos, pravo na jednogodišnje razmetanje i više od 120.000 meksičkih pezosa (oko 5.500 dolara), a o najboljem dizajnu odlučuje cenjeni žiri sastavljen od političara, prethodnih pobednika i umetnika, koji glavu nagradu dodeljuju u 18:00 časova.
Prema držanoj šefici za turizam u Oahakuu, Sajmi Pineda Velasko, „Jedinstveni primerci na događaju predstavljaju pogled na svetu stanovnika Oahake. Oni nas ujedinjuju u solidarnosti i jedna su od najznačajnijih i najvoljenijih tradicija.“
Za redovne takmičare, kao što je Antonio Akvino, mladog zanatliju koji je učestvovao na takmičenju svake godine od 2015, planiranje počinje odmah posle okončanja prethodnog takmičenja.
Razočaran što nije dospeo među najboljih tri pretprošle godine, Akvino je već počeo da pravi skice za prošlogodišnje takmičenje na Božić prethodne godine.
„Uvek je važno razmišljati o onome što je moguće postići u zadatom roku i imati pravi stepen ambicije“, kaže on.
Uprkos popriličnom znanju o takmičenju, on kaže: „Iskustvo je relativna stvar.“
Ima drugih takmičara, kao što su Serafin Munjoz, koji su učestvovali skoro svake godine njihovog života.
Munjoz je „takmičarska legenda“, prema Sol Figureoi, meštanki koja je posećivala festival od malih nogu.
„Prijavio se za vlastiti 55. uzastopni nastup pretprošle godine“, kaže mi ona, dok uzbuđeno prolazi kroz selfije nje sa raznim radovima od rotkvica.
„Napravio je tradicionalni limeni orkestar iz Oahake, koji je bio jako detaljan i kreativan, ali je osvojio tek drugu nagradu, izgubivši od interpretacije regionalnog letnjeg slavlja Karle Vaskez.“
Munjoz mi je rekao kako se seća „učenja i posmatranja“ majke i oca dok rezbare svoje kreacije šezdesetih.
Pošavši njihovim stopama, on se sada svake godine oslanja na proverenu pomoć sina i unuka koji mu pomažu u realizaciji njegovih ambicioznih kreacija.
Vaskez se nada istom uspehu koji je postigla 2022. godine kad je osvojila prvu nagradu.
„Jednako sam nervozna i koncentrisana kao što sam bila te godine,“, kaže ona dok pažljivo spaja komad rotkvice na svoj dizajn, a njena sestra ne diše.
I dok pada noć, limeni orkestar veselo predvodi stotine meštana i turista u ritmičnom plesu visokog tempa preko Zokala.
Crveno-zeleni vatromet eksplodira preko noćnog neba dok mala deca pale prskalice u rukama u velikoj masi.
I dok se flaše piva prosleđuju od osobe do osobe uz pozdrave i osmehe, druge porodice nose svoje skulpture od rotkvica nazad kući jer je njihova noć privedena kraju.
Neumorni rad zanatlija iz Oahake biće izložen na kaminima i ispred domova još nekoliko sati pre nego što belo meso rotkvice počne da tamni a nekada čvrste konstrukcije koje su rezbarene ranije tokom jutra počnu da smekšavaju.
Za 24 sata biće dobre samo za kompost, iz kog će novi prinosi rotkvica moći da izrastu naredne godine.
O pobedničkoj kreaciji govoriće čitav grad.
A što se tiče neuspešnih takmičara, oni će uveliko početi da razmišljaju kako da uzmu prvu nagradu naredne godina još pre nego što počne božićna gozba.
