Anketa koju je uradila Nevladina organizacija “Da zaživi selo” pokazala je da čak 77 odsto ispitanika, građana Pljevalja, smatra da je kvalitet vode za piće iz gradskog vodovoda loš, a njih 23 odsto smatra da je dobrog kvaliteta. Niko od ispitanika nije naveo da je voda iz gradskog vodovoda u Pljevljima odličnog kvaliteta.
Anketa je urađena na uzorku od sto građana najsjevernije crnogorske opštine, u sklopu projekta “Zaštita voda gornjeg toka rijeke Ćehotine”.
Od 100 anketiranih, njih 60 svakodnevno koristi vodu iz gradskog vodovoda za piće, povremeno 25 anketiranih, dok njih 15 uopšte ne koristi vodu iz gradskog vodovoda za piće.
Oko 36 odsto ispitanika navelo je da ne koristi vodu za piće ni kada je ona zvanično ispravna za piće, zbog nepovjerenja u zvanične izvještaje o ispravnosti vode iz gradskog vodovoda.
Trideset tri odsto ispitanih građana smatra da ne postoje razlozi da se ne koristi, 31 odsto anketiranih smatra da je razlog nekorišćenja vode za piće iako je zvanično ispravna, postojanje ukusa, mirisa ili boje.
Na pitanje da navedu razloge zašto nije bolji kvalitet vode za piće iz gradskog vodovoda, najviše anketiranih (48) je označilo da je to nedovoljan način prečišćavanja vode za piće, nedovoljan stepen zaštite vodoizvorišta i vodozahvata, zagađenje podzemnih i površinskih voda, veliki gubici na vodovodnoj mreži zbog dotrajale infrastrukture. Dvanaest njih je kao razlog navelo loš kvalitet vode sa vodoizvorišta i vodozahvata.
Nekoliko ispitanika navelo je da i azbestne cijevi značajno utiču na loš kvalitet vode u gradskom vodovodu.
Kada voda sa gradskog vodovoda nije za piće, najveći broj anketiranih, njih 71, odgovorilo je da nabavlja flaširanu vodu iz prodavnice.
U trenutku kada nije ispravna voda iz gradskog vodovoda, 28 građana kazalo je da vodu za piće donosi sa česme iz parka Vodice, izvora kod manastira Svete Trojice 11, izvora u Odžaku 7 i sa drugih izvorišta sa seoskog područja 5.
Najviše ispitanika smatra da najveće količine vode za vodosnabdijevanje Pljevalja dolaze iz akumulacije Otilovićko jezero, njih 53, sa izvorišta Breznica 30, izvorište Jugoštica 10 i izvorište Zmajevac 7.
Oko 84 odsto anketiranih smatra da je obavezna i vrlo značajna preventivna zaštita slivnih područja i vodoizvorišta, značajna 15 odsto, a samo jedan odsto smatra da nije značajna.
Anketirani smatraju da su najveći zagađivači vodoizvorišta i vodozahvata: fekalna kanalizacija, divlje deponije, eksploatacija ruda, eksploatacija šume i saobraćaj, poljoprivreda, aerozagađenje, a sve zajedno navela su 4 anketirana.
Da Pljevlja nemaju alternative za vodosnabdijevanje smatra 86 odsto anketiranih, ne zna 3 odsto i 11 odsto smatra da Pljevlja imaju alternativu za vodosnabdijevanje. Niko nije naveo konkretan odgovor za alternativu vodosnabdijevanja građana i to bi prepustili stručnim licima.
Da Gornji tok rijeke Ćehotine treba zaštiti smatra 97 odsto anketiranih, dok 3 odsto se sa tim ne slaže.
