Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel (AI) saopštila je danas da Izrael mora osloboditi sve „arbitrarno pritvorene“ Palestince, rasvijetliti okolnosti smrti, nestanka i nehumanog postupanja.
Regionalna direktorka AI Heba Morajef je u saopštenju za novinare naglasila da je potrebna „nezavisna istraga“ o navodnom zlostavljanju pritvorenih.
U utorak je izraelska vojska rekla agenciji Frans pres da otvara istragu „smrti terorista u vojnim pritvornim centrima“, ali nije precizirala njihov broj, niti okolnosti njihove smrti.
Izraelska vojska se našla na udaru oštrih kritika kada su objavljene fotografije desetina Palestinaca samo u donjem vešu, sa povezima preko očiju i lisicama na rukama, uhapšenih u Pojasu Gaze.
Vojska je ranije objavila da je „500 terorista“ uhapšeno u toj maloj palestinskoj enklavi.
Rat između Izraela i Hamasa koji traje već 75 dana izazvan je iznenadnim napadima palestinskih ekstremista bez presedana iz Gaze na jug Izraela.
Oko 1.140 ljudi, uglavnom civila je ubijeno u tim napadima, po podacima Frans presa, zasnovanim na najnovijim zvaničnim izraelskim informacijama, a 250 ljudi je oteto i odvedeno u Gazu.
Od tada je oko 100 talaca oslobođeno.
Izrael se poslije napada 7.oktobra obavezao da će „uništiti Hamas“ i neprekidno bombardovao opkoljenu palestinsku teritoriju, a kopnena ofanziva počela je 27. oktobra.
Najmanje 20.000 ljudi je ubijeno od početka izraelskog bombardovanja, uglavnom žena, djece i maloljetnika po podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja.
AI je takođe pozvao na bezuslovno oslobađanje svih taoca, podsjetivši da je otmica civila ratni zločin.
Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija ponovo je za jedan dan sinoć odložio glasanje o novoj rezoluciji UN koja se tiče očajnički potrebne pomoći za Gazu, dok administracija SAD nastoji da na visokom nivou promijeni ključne formulacije u tekstu, kako bi se izbjegao američki veto.
SAD nastoje da izmjene reference u tekstu koje se tiču prekida neprijateljstava u ratu između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas, kao i dio koji se tiče ovlašćivanja Ujedinjenih nacija da ekskluzivno one vrše inspekciju kamiona radi obezbjeđenja da oni u Gazu stvarno dopremaju humanitarnu robu – čemu se Izrael protivi.
Ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata Lana Nuseibe, koja je sponzorisala rezoluciju koju podržavaju Arapi, rekla je da se vode razgovori na veoma visokom nivou u pokušaju da se postigne dogovor o tekstu radi njegovog usvajanja.
„Svi žele da vide rezoluciju koja ima uticaja i koja se može primijeniti na terenu“, rekla je ona novinarima nakon što je 15 članica Savjeta održalo zatvorene konsultacije i dodala: „Vjerujemo da bi davanje malo prostora za dodatnu diplomatiju moglo da pruži pozitivne rezultate.“
Nuseibe je rekla da će UAE biti optimistični i pokušati da postignu dogovor, ali ako pregovori do četvrtka ne budu dali rezultate, „onda ćemo u Savjetu procijeniti da idemo ka glasanju o rezoluciji“.
Glasanje – prvobitno odloženo za ponedjeljak, a zatim pomjereno za utorak, a zatim srijedu – sada se očekuje danas.
Prvobitni tekst pozivao je na „hitnu obustavu neprijateljstava kako bi se omogućio bezbjedan i nesmetan humanitarni pristup i na hitne korake ka održivom prekidu neprijateljstava“. Takođe je pozivao generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da brzo uspostavi mehanizam za isključivi nadzor UN nad isporukom pomoći Gazi – zaobilazeći trenutnu izraelsku inspekciju pomoći koja ulazi na teritoriju.
Portparol američkog Savjeta za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi takođe je u srijedu ujutro pokrenuo još dva pitanja koja nisu u rezoluciji koju su sponzorisali Arapi – osudu smrtonosnog upada Hamasa 7. oktobra u južni Izrael koji je i doveo do rata.
„Za nas je važno, ako će Savjet bezbjednosti da govori o tome, da postoji osuda Hamasa i onoga što su uradili 7. oktobra, da postoji prepoznavanje potrebe da Izrael bude u stanju da se brani, a postoji naravno značajna posvećenost svih članica u pružanju humanitarne pomoći ljudima u Gazi“, rekao je Kirbi.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je potom na konferenciji za novinare u Vašingtonu da su se SAD intenzivno i „u dobroj namjeri“ angažovale u pregovorima o rezoluciji, „tako da se nadam da možemo da doći na neko novo mjesto“.
SAD su 8. decembra stavile veto na rezoluciju Savjeta bezbjednosti koju su podržali skoro svi ostali članovi Savjeta i desetine drugih nacija. Rezolucijom se zahtijevao hitan humanitarni prekid vatre u Gazi.
Generalna skupština UN je velikom većinom odobrila sličnu rezoluciju 12. decembra.
