Zveckanje kravljih zvona zvuk je koji mnoge podseća na idiličnu sliku Švajcarske.
Dočarava sliku pašnjaka i veličanstvenih planina prekrivenih snegom u daljini.Ali šta ako te zvuke čujete pod prozorom vaše spavaće sobe dan i noć, kada 20 ili 30 krava glasno zveckaju dok pasu?Ovo je dilema sa kojom se suočavaju mnoge švajcarske zajednice.
Arvangen, sa 4.700 stanovnika, šarmantno je selo na obalama prelepe reke Are, dok se u daljini naziru Bernski Alpi.
Ima srednjovekovni zamak, a u živopisnom centru su crkva i tradicionalne seoske kuće.
Zbog strateške lokacije, značajno doprinosi uspehu švajcarske privrede.
Na sat vremena je udaljeno od glavnog grada Berna, ali i Ciriha i Bazela.
Divno je mesto za život, posebno za gradske radnike koji žele mir posle svakodnevnog posla.
U centru pitoresknog mesta je sve više novih kuća i stanova.
Ako tragate za potpunom tišinom, Arvangen i druga mesta u ruralnoj Švajcarskoj, možda nisu za vas.
Te tradicionalne seoske kuće i dalje funkcionišu, zelena polja su i dalje dom ne samo novim kućama, već i kravama muzarama, sa zvonom oko vrata.
Upravo taj zvuk smeta pojedinim novim stanovnicima Arvangena.
Najmanje dve porodice su se zvanično žalile seoskom veću, tražeći da se zvona skinu sa krava, barem noću.
Usledili su glasni protesti.
Dugogodišnji stanovnici i preostalih pet, šest stočara u selu bili su ogorčeni zbog, kako su rekli, napada na njihovu tradicionalnu kulturu, izjavio je gradonačelnik Niklaus Lundsgard Hansen.
Jedan od stočara izjavio je da je ovo „lična uvreda za njega i njegove krave“.
U duhu švajcarske tradicije i načina života, pokrenuta je peticija za prikupljanje glasova kako bi se zvona zadržala.
„Mi, Švajcarci (želimo) da sačuvamo i održavamo našu tradiciju u budućnosti“, pisalo je.
Andreas Bauman čvrsto veruje da su zvona suštinski deo švajcarske duše.
Ukazuje na međunarodni terminal aerodroma u Cirihu, gde pristigli putnici koračaju do preuzimanja prtljaga kroz hodnike ispunjene alpskim prizorima i zvukom kravljih zvona.
„Čim ih čujem, znam da sam se vratio kući.
„Svako koga zvona uznemiruju previše romantično zamišlja seoski život“, smatra Baumen, dodajući da bi u tom slučaju, ti ljudi, zaista trebalo da žive negde drugde.
Za samo nekoliko dana peticiju je potpisalo više od hiljadu ljudi.
Potpisi su predati seoskim vlastima na svečanoj ceremoniji, uz tradicionalne kobasice koje su pripremili stočari i poljoprivrednici.
Nekada su kravlja zvona bila veoma korisna u švajcarskom seoskom životu.
Stada su, posebno leti, pasla visoko u Alpima, po strmim padinama, te su zvona služila za njihovo praćenje.
Stariji farmeri i dalje razaznaju krave po zvuku njihovog zvona. Krave danas imaju elektronske čipove i uglavnom su na ograđenim pašnjacima.
Nesuglasice u Arvangenu nisu prve u vezi sa pitanjem da li su zvona zaista neophodna.
Pojedini švajcarski farmeri već su skinuli zvona sa krava, kako ne bi remetili san komšija.
Aktivisti za prava životinja postavljaju pitanje i da li se životinjama nanosi šteta ukoliko moraju da nose jako bučno zvono.
U zemlji visoke imigracije, u kojoj svaki četvrti stanovnik nije Švajcarac, uvek će biti onih koji u svakoj promeni tradicije vide napad na njihovu kulturu i identitet.
Upravo to je zapravo ono o čemu je reč u Arvangenu.
Na prošlomesečnim parlamentarnim izborima, desničarska Švajcarska narodna partija vodila je kampanju pod sloganom „Da Švajcarska ostane Švajcarska“, osvojivši značajan broj glasova.
Stanovnici Arvangena će u decembru imati javnu raspravui o budućnosti kravljih zvona.
U međuvremenu, jedan od onih koji su se bunili na buku je povukao žalbu.
Drugi se odselio.
