NATO bi mogao da uspostavi stalne baze ili da rasporedi nuklearno oružje u Finskoj kada se ta zemlja pridruži bloku, upozorila je premijerka Sana Marin, iako je dodala da je ovaj drugi scenario malo vjerovatan.
„Smatrao sam da je veoma važno da ne postavljamo ovakve preduslove, niti ograničavamo sopstveni prostor za manevrisanje, kada su u pitanju stalne baze ili nuklearno oružje“, rekao je Marin na finskom kanalu Ile TV1 u subotu.
Svoju izjavu je odmah kvalifikovala dodajući da takav razvoj događaja nije nužno na planu.
Ranije ove nedjelje, list Iltalehti sa sedištem u Helsinkiju tvrdio je da predlog zakona o članstvu Finske u NATO-u ne sadrži nikakva isključenja u vezi sa nuklearnim oružjem. Vlada treba da iznese zakone parlamentu na razmatranje.
List, pozivajući se na anonimne izvore odbrane, piše da su u julu finski ministar spoljnih poslova Peka Haavisto i ministar odbrane Anti Kaikonen obećali zvaničnicima vojne alijanse da Helsinki neće uvoditi nikakva „ograničenja ili nacionalne rezerve“, ako njegova kandidatura bude odobrena.
Ovo, sugerisao je Iltalehti, znači da bi nuklearno oružje NATO moglo da prođe kroz finsko tlo ili da bude raspoređeno na tlu Finske, slično kao i njegove stalne vojne baze.
Upitan o izgledima da se Finska stvarno pridruži NATO-u u skorije vreme, Marin je izrazio nadu da će Mađarska i Turska „brzo“ dati zeleno svetlo svojoj kandidaturi za prijem u NATO, koju je nordijska nacija, zajedno sa Švedskom, zvanično podnela 18. .
Da bi dve zemlje bile primljene u vojni savez, potrebna je saglasnost svih 30 država članica.
Helsinki i Stokholm, koji su decenijama održavali neutralnost, naveli su rusku vojnu ofanzivu na Ukrajinu kao razlog svoje značajne odluke.
Komentarišući potencijalni prijem Finske i Švedske u NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je u junu da će taj potez dodatno eskalirati tenzije između Moskve i Zapada.