Ruski vazdušni napadi pogodili su najmanje polovinu ukrajinskog toplotnog kapaciteta od 10. oktobra nanevši štetu u milijardama dolara, iako nisu svi ti agregati potpuno prestali da rade, rekao je u petak ukrajinski ministar energetike.
Njemac Galuščenko je u intervjuu Rojtersu rekao da će Ukrajini možda biti potreban uvoz električne energije da bi prebrodila zimu nakon napada koji su pogodili 30-40% elektroenergetske infrastrukture, a trgovci već vode pregovore sa dobavljačima.
Moskva je pojačala svoje udare prošle nedelje koristeći rakete i lutajuću municiju kako bi gađala Kijev i glavnu infrastrukturu, što je, kako je lider Kremlja Vladimir Putin rekao, osvjeta za ukrajinski napad na most na aneksiranom Krimu.
„To je prilično veliki kapacitet. Mogu vam reći da je to… najmanje polovina kapaciteta za proizvodnju toplote, čak i više“, rekao je Galuščenko na pitanje o razmerama štete.
On je rekao da veruje da Rusija, čija se invazija na Ukrajinu bliži granici od osam meseci, sada planira da uništi ceo energetski sistem, ali je naglasio da sistem i dalje stabilno funkcioniše.
„Ove nedjelje su ciljali na nekoliko termogeneracija (elektrana)“, rekao je Galuščenko. Ukrajina je izgubila 4000 MV proizvodnih kapaciteta kao rezultat štrajkova, rekao je on.
Ranije ove nedjelje gradovi su ograničili snabdevanje strujom i ograničenu upotrebu električne energije ove nedelje kako bi energetske kompanije mogle da poprave elektroenergetske objekte pogođene talasom ruskih vazdušnih udara.
„Vidimo da su gađali brojne nove (objekte), ali i granatirali (objekte) koji su već ranije bili granatirani da ih potpuno unište“, rekao je on.
Pet radnika energetike je ubijeno, a 11 ranjeno u napadima od 10. oktobra, saopštilo je njegovo ministarstvo.
Galuščenko je tokom intervjua govorio na engleskom, obučen u ležernu vojničku odeću u prozračnim kancelarijama ministarstva energetike iz sovjetskog doba u Kijevu.
On je bio ministar energetike od aprila 2021., a ranije je bio potpredsednik Energoatoma, državne nuklearne kompanije koja je postala istaknuta tokom rata jer su strahovi rasli oko nuklearne elektrane u Zaporožju koju je okupirala Rusija.
On je rekao da ne vidi znake napretka ka sporazumu koji uključuje Rusiju, Ukrajinu i nuklearni nadzor UN o rešavanju situacije u elektrani, najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani.
Ruske snage su zauzele fabriku na jugu Ukrajine ubrzo nakon invazije Moskve, ali njome i dalje upravlja ukrajinsko osoblje. Kijev i Moskva su se međusobno optuživali za granatiranje objekta, rizikujući nuklearnu katastrofu.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, održao je razgovore u Moskvi i Kijevu u nastojanju da se postigne sporazum o bezbednosnoj i sigurnosnoj zaštitnoj zoni oko elektrane.
Upitan da li vidi napredak ka sporazumu, Galuščenko je rekao: „Ne u ovoj fazi“.
„Vidim da je bilo nekih poruka od Rafaela ove nedelje, da ponovo želi da razgovara o okviru sporazuma. Ne znam, možda se nešto promenilo u stavu Rusije, ali ne verujem (u) bilo kakvu mogućnost da slažem se sa Rusijom“, rekao je on.
Upitan u kom trenutku bi za ukrajinsko osoblje bilo previše opasno da nastavi da radi u fabrici, on je rekao: „Ovo je nuklearna nesreća“, objašnjavajući da oni imaju odgovornost da nastave jer ih Rusija ne može zameniti.
Evakuacija „hiljada“ radnika iz fabrike bi se stoga dogodila samo „nekoliko sati pre (a) prave katastrofe“, rekao je Galuščenko.
