Lideri Evropske unije ove nedjelje ulaze u ključnu fazu kako bi se uverili da odbegle cene energenata i kratke zalihe ne dovode do daljeg osipanja njihove posrnule ekonomije i izazivanja nemira. Istovremeno, potrebno je da svih 27 članica održe ujedinjene u svom protivljenju ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu.
Uoči početka ključnog samita u četvrtak, Izvršna komisija EU u utorak predstavlja plan koji treba da pomiri zjajući jaz između onih koji žele da nametnu zajedničku gornju granicu cene gasa kako bi zadržali cene i onih koji misle da bi to prvenstveno zadržalo van zaliha, dalje gladne industrije i preduzeća.
Zatim, ulaskom u vikend, lideri EU će tražiti kompromis tokom dvodnevnih razgovora, koliko god to teško bilo.
„Evropa se suočava sa nedjeljom istine“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru. „Ove nedjelje je pogođen ili promašen.“
Nije trebalo dugo da zemlje članice EU shvate da je zavisnost 27-članog bloka od ruske energije ogromna politička greška. Shvatili su to skoro čim je Putin 24. februara izvršio invaziju na susednu Ukrajinu. I usred sankcija uvedenih ruskom energetskom sektoru, bogati blok od 450 miliona od tada se bori da pronađe načine da spriječi niske temperature da uđu u domove najsiromašnijih i preduzeća od propadanja zbog nedostatka pristupačne energije.
S obzirom da se nacionalisti i desničarski populisti sve više žale na zajednički pristup EU, sposobnost da se pronađe zajednička strategija izlaska iz krize mogla bi imati direktan uticaj na budućnost bloka.
„Nadolazeća zima mogla bi da zamrzne i razbije evropska osećanja – zajednički osećaj pripadnosti, međusobnog poverenja među evropskim zemljama i emocionalnu privrženost građana ideji Evrope“, rekao je Pavel Zerka iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Čak i De Kru, lider jedne od nacija koje najviše prihvataju EU, zna da više nema vremena za labavljenje. „Vreme za izgovore je prošlo. ako EU i dalje želi da ima smisla, da obuzda cene energije i da bolje zaštiti porodice i preduzeća u ovom energetskom ratu, konačno mora da ispuni“, rekao je on.
De Croo je poslednjih nedjelja snažno zalagao za ograničavanje troškova uvoza gasa u EU, a druge zemlje poput Poljske i Grčke takođe povećavaju pritisak na Komisiju EU.
Izvršna ruka bloka trebalo je da u utorak izađe sa planom za rešavanje nestašice. Nije lak zadatak u svetlu fundamentalnih razlika između velike Nemačke, koja ne podržava punu granicu cene gasa, i drugih koji su uvereni da takva granica neće dovesti do pada ponude na tržištu.
Očekuje se da će Komisija izaći sa kompromisom koji bi omogućio da se u izuzetnim okolnostima aktivira privremeni korektivni mehanizam.
Ako je bilo potrebno podsticanje, Međunarodna agencija za energetiku je to učinila početkom ovog meseca rekavši da je „evropska bezbednost snabdevanja gasom suočena sa rizikom bez presedana jer Rusija intenzivira svoju upotrebu snabdevanja prirodnim gasom kao političko oružje“.
Čak i ako je gomilanje zaliha gasa napredovalo u potpunosti, a oslanjanje na ruske odredbe smanjeno na manje od 10 odsto, opasnosti i dalje vrebaju.
„Mogućnost potpunog prekida isporuka ruskog gasa ne može se odbaciti uoči grejne sezone 2022/23 — kada je evropski gasni sistem najranjiviji“, saopštila je IEA.
A energetska kriza zadire duboko u tkivo evropskog društva. Evropska sindikalna grupa ETUC saopštila je da su plate prilagođene inflaciji ove godine pale u svakoj zemlji članici EU za čak 9%. U međuvremenu, korporativni profit je nastavio da raste, ponekad i do 6,5 odsto u Rumuniji, navodi se u saopštenju.
„Ljudi propuštaju obroke, moraju da odbace slobodne aktivnosti. A porodice moraju da biraju između punjenja automobila ili uključivanja grejanja“, rekla je Manon Obri, poslanica EU iz grupe Levica.
U takvoj pozadini potencijalnog društvenog podsticanja, lideri EU su u redu da se dogovore o sistemu za udruživanje kupovine gasa kako bi se osiguralo da države članice prestanu da se nadmeću jedna protiv druge kako bi povećale rezerve i podigle cene energije u celini.
Da bi se suprotstavile pretnji od poslovnih neuspeha i industrijskog pada, zemlje EU su nezavisno počele da subvencionišu ugrožene sektore, rizikujući da iskrive tržište. Ako bogata država članica može da baci milijarde evra na industriju, dok siromašnija mora da prođe i ljubomorno gleda, koncept zajedničkog tržišta EU je ugrožen.
Zbog toga je nemački plan od 200 milijardi evra da subvencioniše svoju industriju da preživi naredne dve zime naišao na kritike mnogih. Ali opet, održavanje nemačke industrije u pokretu, takođe bi moglo da koristi svima. „Obično ono što je dobro za Njemačku dobro je i za nas“, rekao je De Kru.
