O mogućnostima za implementaciju i finansiranje investicionih i razvojnih projekata tokom drugog panela sa moderatorkom Anom Cmiljanić, razgovarali su izvršna direktorica IRF Irena Radović, šef Evropske banke za obnovu i razvoj u Crnoj Gori Remon Zakaria, generalna sekretarka Zajednice opština Crne Gore Mišela Manojlović i predsjednik OU bankarstva PKCG Miloš Miketić.
Cmiljanić je rekla da preliminarni podaci za prvih pet mjeseci 2023. pokazuju da su u našoj zemlji smanjene neto strane direktne investicije za 35 odsto.
Radović istakla je da je IRF najsnažnija finansijska poluga koju država ima kada je riječ o podršci privredi.
– Moramo svi da budemo još bolji i da unapređujemo prakse kako bi privrednici poslovali lakše i jednostavnije. Pričamo o digitalizaciji – tražimo da se procedura skrati i ubrza kako privrednici ne bi trošili vrijeme na šalterima, već da im dokumentacija bude dostupna „na klik“ – rekla je Radović.
Ona se osvrnula na globalnu situaciju koja utiče na povećanje cijena kredita i inflaciju. Prema njenim riječima, kada su sredstva skupa niži je podsticaj privredi, a najniža stopa potražnje za investicionim kreditima u Evropi bila je u drugom kvartalu ove godine. Sve se to prenosi na IRF koji se zadužuje kod evropskih banaka.
– Pokušavamo da sve to ne „prevalimo“ na privredu, već da obezbijedimo njenu održivost i zato su naše kamatne stope niže u odnosu na komercijalne banke – kazala je Radović.
Apelovala je na lokalne samouprave da rade na kreiranju projekata koji mogu da budu finansirani iz međunarodnih projekata.
– Ovdje na sjeveru postoje brojni kvalitetni projekti, a među njima se posebno izdvaja projekat distributivnog centra i treba da radimo na tome da on dobije evropska sredstva – rekla je Radović, dodajući da će transformacija IRF u razvojnu banku doprinijeti boljem korišćenju sredstava evropskih fondova za projekte koji se odnose na infrastrukturu, inovacije, zelenu tranziciju.
Remon Zakaria, šef kancelarije EBRD u Crnoj Gori, istakao je da dobra infrastruktura i povezanost mogu donijeti velike ekonomske benefite svakoj državi, te privući strane investitore.
– Auto put Bar – Boljare predstavlja snažan potencijal i njegov završetak je od izuzetnog značaja, a Evropske banka za obnovu i razvoj pruža snažnu podršku ovom, ali sličnim infrastrukturnim projektima, posebno na Sjeveru, kao što su put Berane – Kolašin i Rožaje -Špiljani – rekao je Zakaria, dodajući da je u rekonstrukciju ova dva puta do sada uloženo preko 10 miliona evra.
On je tokom svog izlaganja predstavio kreditne linije koje EBRD sprovodi sa lokalnim bankama, a u čijem fokusu su mala i srednja preduzeća, te žene preduzetnice i mladi u biznisu.
– Želimo da pomognemo ovim preduzećima i osnažimo njihovu konkurentnost, ali i svima njima pružimo savjetodavnu podršku – kazao je Zakaria.
Prema njegovim riječima, EU nudi čitav niz programa podrške, uključujući bespovratne grantove, kredite i garancije, ali ističe da Crna Gora mora više raditi i aktivnije se uključiti kako bi ih iskoristila.
– Država i lokalne samouprave moraju zajednički raditi kako bi ta sredstva što prije bila dostupna i iskoristila se u cjelini – poručio je Zakaria.
Takođe je dodao da EBRD pomaže Vladi u reformama politika, privlačenju stranih investitora, te obezbjeđuje tehničku podršku kako bi svi tenderi bili po internacionalnim standardima.
Mišela Manojlović, generalna sekretarka Zajednice opština Crne Gore, kazala je da je cilj ove institucije da snažno radi na razvoju i unapređenju lokalne samouprave, efikasnijem obavljanju njihovih nadležnosti u interesu lokalnog stanovništva, te na zaštiti i ostvarivanju zajedničkih interesa članica.
– Ova Zajednica je ključna za praćenje i implementaciju projekata, a naš fokus je prvenstveno stavljen na osnaživanje opština u finansijskom smislu, sa akcentom na bespovratna sredstva i grantove – rekla je Manojlović.
Ona je istakla da su posebno ponosni na činjenicu da je Zajednica opština Crne Gore od sopstvenih sredstava opredijelila 500.000 evra za finansiranje tehničke dokumentacije za investicione projekte opština, naglasivši da u ovom trenutku njih 17 koristi ova sredstva.
Prema njenim riječima, ruralni infrastrukturni projekti takođe igraju ključnu ulogu u razvoju seoskog turizma u crnogorskim opštinama.
– Infrastrukturni projekti na ruralnim područjima ključni su za ostvarivanje BIO-EKO brenda i pružaju opštinama značajnu priliku za realizaciju projekata iz IPARD 3 programa – kazala je Manojlović.
Predsjednik Odbora udruženja bankarstva, drugih finansijskih organizacija i osiguranja Miloš Miketić, na konstataciju moderatorke da je likvidna aktiva banaka povećana 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, istakao je da novca ima, a depoziti rastu kao posljedica rata u Ukrajini.
– Svjedočimo ogromnom protoku novca preko Crne Gore koji nismo uspjeli da zadržimo i da oformimo fond kojim bismo ta sredstva investirali u razvojne projekte. Ta količina novca predstavlja teret bankama i one se u većem procentu okreću obveznicama, što govori da imamo manjak projekata u koje su banke spremne da ulože. Međutim, dobro je što smo mali i možemo lako da preokrenemo taj točak – rekao je Miketić, koji sa optimizmom gleda na podatke koji pokazuju smanjujenje deficita budžeta i prognozu da se od 2025. može očekivati suficit, zatim na smanjenje duga u odnosu na BDP i druge dobre trendove.
Naglasio je da su banke samo dio „investicione slagalice“ i da moraju da poštuju stroge standarde poslovanja Bazel 3.
– Banka se uključuje u svaki projekat u trenutku kada je on papirološki zaokružen, obezbijeđene sve potrebne dozvole i drugi uslovi koji neće spriječiti investiciju. Projekat mora da bude dobar i isplativ – kazao je Miketić.
On je istakao značaj IRF-a kao i predviđenog Kreditno garantnog fonda koji će preuzimati na sebe onaj dio rizika finansiranja koji komercijalne banke ne žele i podstaći da crnogorske kompanije lakše dolaze do potrebnih finansija za investiranje.
