Nedavna studija koju je vodila dr Luiz Njuson u UNSV Centru za zdravo starenje mozga (CHeBA) ponovo je pokrenula debatu o tome da li nizak nivo pijenja može biti pozitivan za zdravlje.
Pregled, objavljen u Addiction, pokazao je da potpuno uzdržavanje od alkohola zapravo može povećati rizik od demencije.
Poslednjih decenija procenjena globalna prevalencija demencije se skoro utrostručila, sa 20,2 miliona u 1990. na 57,4 miliona u 2019. Do 2050. godine, predviđa se da će 152 miliona ljudi širom sveta živeti sa demencijom.
Prema istraživačima, smanjenje faktora rizika je osnovna strategija za prevenciju demencije—posebno u svetlu odsustva tretmana za demenciju koji modifikuju bolest. Izveštaj Lancet komisije za prevenciju, intervenciju i negu demencije iz 2020. procenjuje da bi 40% globalnih slučajeva demencije moglo da se spreči ili odloži ako se eliminiše 12 ključnih promenljivih faktora rizika za demenciju – sa prekomernom ili štetnom upotrebom alkohola u srednjim godinama, koja je nedavno navedena kao jedan tih faktora.
Dr Mevton, koji je vođa grupe za faktore rizika u CHeBA, rekao je da je uključivanje alkohola kao ključnog faktora rizika za demenciju zasnovano na doslednim i čvrstim dokazima koji ukazuju da je hronična teška upotreba alkohola povezana sa demencijom i kognitivnim padom.
„Postoje kontroverze oko uticaja umerenijeg nivoa upotrebe alkohola na učestalost demencije. Čak i nizak nivo upotrebe alkohola je povezan sa lošijim zdravstvenim ishodima, uključujući povećan rizik od raka.“
„Oni su takođe povezani sa atrofijom u ključnim regionima mozga povezanim sa demencijom, kao što je hipokampus.“
Međutim, u ovoj međunarodnoj studiji o skoro 25.000 odraslih osoba starijih od 65 godina koje žive u zajednici, uključujući Sjedinjene Države, Australiju, Evropu, Brazil i Republiku Kongo, dosledno se pokazalo da je uzdržavanje od alkohola povezano sa većim rizikom od demencije. .
„Naši podaci su došli iz 15 studija zdravog starenja na šest kontinenata i robusne procene upotrebe alkohola i demencije“, rekao je dr Mjuton. „Tokom trajanja studije, 2.124 odrasle osobe razvilo je demenciju. Ono što možemo zaključiti iz naše studije je da izgleda da nema potrebe da se interveniše kod onih starijih odraslih koji trenutno piju u laganoj do umerenoj meri ako je prevencija demencije krajnji cilj“.
Istraživači su otkrili da pojedinci koji piju do četiri australska standardna pića dnevno imaju manji rizik od demencije u poređenju sa pojedincima koji uopšte nisu pili. Niži rizik od demencije povezan sa konzumiranjem alkohola bio je očigledan preko i iznad efekata demografskih karakteristika (kao što su starost, pol i obrazovanje), kao i kliničkih karakteristika (kao što su istorija moždanog udara, dijabetesa i hipertenzije).
„Pretpostavlja se da povećani rizik od demencije povezan sa apstinencijom može biti rezultat uključivanja bivših pijaca koji su prestali da piju zbog drugih zdravstvenih stanja ili pojave kognitivnih problema.
„Međutim, naša studija je otkrila povećan rizik od demencije čak i nakon isključivanja bivših osoba koje piju iz analize i nakon prilagođavanja relevantnim demografskim i kliničkim karakteristikama“, rekao je dr Mjuton.
Uprkos tome, mogu postojati i druge karakteristike kao što je društvena aktivnost koja bi mogla da podstakne očigledan zaštitni efekat alkohola protiv demencije, a ne upotreba alkohola sama po sebi.
Viši autor i ko-direktor CHeBA profesor Perminder Sachdev rekao je da dok lagana do umerena upotreba alkohola može biti povezana sa smanjenim rizikom od demencije, čak i niski nivoi upotrebe alkohola su povezani sa smanjenim volumenom mozga, atrofijom sive materije i povećanim hiperintenzitetima bele materije, što ukazuje na to da je čak i mala upotreba alkohola štetna za mozak.
