Kada je u junu doneta odluka Vrhovnog suda Dobs protiv Džeksona, kojom je poništeno pravo na abortus u Sjedinjenim Državama koje je Roe protiv Vejda dodelio 1973. godine, razgovori o pristupu reproduktivnoj nezi ponovo su postali hitni. Skoro godinu dana ranije, interdisciplinarni tim sa Univerziteta u Pensilvaniji i Dečje bolnice u Filadelfiji (CHOP) počeo je da razmišlja o ovoj temi.
Sada, u nalazima objavljenim u JAMA Psichiatri, Ran Barzilai sa Medicinskog fakulteta Perelman i CHOP, Džonatan Zandberg sa škole Vorton i Rebeka Voler sa Odseka za psihologiju Penna u Školi za umetnost i nauku pokazuju da je ograničavanje pristupa abortusu povezano sa povećan rizik od samoubistva za žene u reproduktivnom dobu. Nisu pronašli istu asocijaciju za starije žene ili smrt zbog nesreća motornih vozila.
„Stres je ključni faktor koji doprinosi opterećenju mentalnog zdravlja i glavni pokretač povećanog rizika od samoubistva“, kaže Barzilej, dečiji-adolescentni psihijatar i neuronaučnik. „Otkrili smo da ovaj poseban stresor – ograničenje na abortus – utiče na žene određenog uzrasta u specifičnom uzroku smrti, a to je samoubistvo. To je pogled sa 10.000 stopa.“
Studija je nastala nakon što su Barzilai, Zandberg i Valler otkrili preklapanje u njihovim istraživačkim interesima. Zandberg proučava kako ograničenja za reproduktivnu negu utiču na nejednakost polova, Barzilej, faktore koji utiču na putanju mentalnog zdravlja osobe i rizik od samoubistva. Voler se fokusira na stresore iz okruženja koji utiču na roditelje i, zauzvrat, na razvoj deteta. Naučnica Elina Visoki iz Barzilajeve laboratorije takođe je doprinela ovom istraživanju.
Zandbergov prethodni rad je pokazao da ograničeniji pristup reproduktivnoj nezi stvara skupu kompromis za aspiracije žena u karijeri i njihove izbore za formiranje porodice. Istraživači su odlučili da ispitaju druge aspekte ove dinamike, posmatrajući implikacije na mentalno zdravlje sprovođenja strogih reproduktivnih prava i tačnije, rizik od samoubistva, treći vodeći uzrok smrti za 25- do 44-godišnjake u SAD.
Oni su sproveli ono što se zove analiza razlika u razlikama, koristeći podatke na državnom nivou od 1974. do 2016. i pokrivajući čitavu populaciju odraslih žena tokom tog vremena. „Napravili smo tri indeksa koji mere pristup reproduktivnoj nezi posmatrajući primenu zakona na državnom nivou“, kaže Zandberg. „Svaki put kada je država sprovodila zakon koji se odnosio na reproduktivnu negu, mi smo ga uključili u indeks. Zatim su među ženama u reproduktivnom dobu analizirali stope samoubistava pre i nakon što su zakoni stupili na snagu, upoređujući te brojke sa širokim trendovima samoubistava i stopama na mestima bez takvih ograničenja.
„Uporedno, žene koje su doživele šok ove vrste restriktivnog zakonodavstva imale su značajno povećanje stope samoubistava“, kaže Zandberg.
Zatim su istraživači ispitali da li je nalaz specifičan za žene u reproduktivnom dobu ili se može primetiti u drugim populacijama. Poređenja radi, sproveli su istu analizu za sve žene od 45 do 64 godine između 1974. i 2016. Nisu pronašli nikakav efekat. Konačno, ispitali su još jedan uobičajeni uzrok smrti, stopu smrtnosti motornih vozila, i nisu videli nikakav efekat. Kontrolisanje potencijalnih zbunjujućih faktora kao što su ekonomija i politička klima nije promenilo rezultate.
Iako nalazi ne dokazuju da je ograničenje pristupa abortusu dovelo do povećanja stope samoubistava, istraživači kažu da je analitički pristup jedna od najrigoroznijih metoda za omogućavanje uzročno-posledičnih zaključaka. „Ovo udruženje je snažno — i nema nikakve veze sa politikom“, kaže Barzilej. „Sve je to potkrijepljeno podacima.
Postoje ograničenja za ove zaključke, uključujući i činjenicu da istraživači nisu imali pristup podacima o iskustvima ili mentalnom zdravlju pojedinih žena. Drugim rečima, „gledamo vezu između zbirnih podataka o uzrocima smrti na državnom nivou i politike i politike tokom mnogo decenija. Ipak, svaka smrt predstavlja pojedinačni trenutak tragedije“, kaže Voler. „Dakle, očigledno postoji još mnogo toga što treba da razumemo o tome šta ovi nalazi znače za individualni rizik od samoubistva.“
Ipak, čak i sa ograničenjima, istraživači kažu da nalazi imaju kliničke, političke i etičke implikacije. Kao prvo, prepoznavanje ove vjeze može promjeniti način na koji lekari i drugi pružaoci zdravstvenih usluga pristupaju klasifikaciji rizika od samoubistva kod žena u reproduktivnom dobu. Osim toga, ukazuje na potrebu za boljom politikom prevencije samoubistava i dodaje čvrste podatke etičkoj debati oko pristupa abortusu.
Velika slika, Penn-CHOP tim kaže da je važno imati uvid u trenutne trendove da bi se planirali budući scenariji u kojima se delimična ograničenja pretvaraju u puna ograničenja ili čak kriminalizaciju abortusa. „Kakav god da imate o svemu ovome, to je u svim vestima. Ima ga svuda“, kaže Voler. „Žene koje internalizuju priče koje čuju su te na koje će ova ograničenja najviše uticati.
