Švedski istraživači su izmjerili nivoe diterpena u kafi napravljenoj nizom uobičajenih mašina za kafu i tehnikama kuvanja. Otkrili su da se filtriranjem kafe mogu anulirati neka njena neželjena dejstva.
„Proučavali smo kafu iz 14 aparata, i mogli smo da vidimo da su nivoi ovih supstanci mnogo veći u kafi iz profesionalnih aparata, nego iz običnih aparata za filter kafu“, rekao je Dejvid Igman, klinički nutricionista sa Univerziteta u Upsali.
„Iz ovoga zaključujemo da je proces filtriranja ključan za prisustvo supstanci koje podižu holesterol u kafi”, pišu istraživači.
Tim naučnika je izračunao zdravstvene koristi za osobu koja pije tri šoljice kafe dnevno, pet dana u nedelji. „Zamjena kafe iz aparata filter-kafom mogla bi da smanji LDL holesterol dovoljno da smanji relativni rizik od aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti za 13 procenata tokom pet godina i za 36 procenata tokom 40 godina, navode naučnici.
Istraživači su tokom svojih analiza inače koristili niz metoda pravljenja kafe, a uzorci iz svake metode i mašine su potom zamrznuti i transportovani na ispitivanje koncentracije diterpena.
Pored toga, tim je prikupio četiri uzorka espresa iz tri kafeterije i iz jedne kompanije. Tim je otkrio da ručne, domaće metode kuvanja kafe generalno dovode do nižih nivoa diterpena u odnosu na kafu iz aparata.
U početku se istraživačima činilo da espreso aparat pravi najproblematičniju kafu, jer se pokazalo da u prosjeku daje nivo kafestola od oko 1.060 miligrama po litru. Međutim, analizirana su samo četiri uzorka i njihovi nivoi su varirali u velikoj meri, od 35,6 do neverovatnih 2,446,7 miligrama u litru, pa je zato teško izvući konačne zaključke.
Aparati i druge mašine za kuvanje kafe dale su napitke sa prosečnom koncentracom kafestola od 174 miligrama po litru i 135 miligrama u litru kafe.
Aparati za francusku kafu – francuske prese, pravile su kafu sa umjerenim nivoom diterpena – ispod 90 miligrama po litru za kafestol i ispod 70 mililitarna za kahvel.
Istraživačima su na osnovu ispitivanja sugerisali da je najbolja opcija za pravljenje kafe aparatom uz sistem „kap po kap“ sa srednjom koncentracijom od samo 11,5 miligrama po litru i 8,2 miligrama po litru za kahvel.
Domaća kuvana kafa, kao tipično „nefiltrirana metoda” rezultira sa ogromnom srednjom koncentracijom od nešto ispod 940 miligrama po litru kafestola i skoro 680 miligrama kahvela.
Srećom, lako je smanjiti te nivoe. Kada su istraživači filtrirali svoju kuvanu kafu kroz kafe-filter ili tkaninu, koncentracije su pale na samo 28 miligrama u litru za kafestol, i 21 miligrama po litru za kahvel.
Ipak, tim priznaje da njihova studija ima određena ograničenja, uključujući male veličine uzoraka i varijable koje nisu uzete u obzir, kao što su veličina otvora na filterimaa, pritisak vode, temperatura, i način na koji je zrnevlje kafe pečeno i mleveno.
Pozitivni efekti konzumiranja kafe
Brojne studije su, na primjer, otkrile da ispijanje tri ili više šoljica kafe dnevno može smanjiti rizik od razvoja kardiometaboličkih bolesti za 40 procenata.
Redovna konzumacija kafe je takođe povezana sa manjim rizikom od demencije, Parkinsonove bolesti i raka kože, usta i creva. To bi moglo nadoknaditi negativne zdravstvene efekte produženog sedenja.
Ipak, sve to može zavisiti od toga koliko šoljica kafe pijete dnevno, u koje vreme ih pijete, i naravno – kako kafu spremate, odnosno kuvate.
„Većina uzoraka kafe sadržala je nivoe koji bi mogli da utiču na nivoe LDL holesterola kod ljudi koji su pili kafu, kao i na njihov budući rizik od kardiovaskularnih bolesti. Za ljude koji svakodnevno piju mnogo kafe, jasno je da je filter-kafa ili druga dobro filtrirana kafa poželjnija opcija”, objasnio je Igman.
