Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Virdžiniji otkrili su ključni okidač za nealkoholnu masnu bolest jetre, misteriozno stanje koje uzrokuje nakupljanje masti u jetri bez jasnog razloga. Novi uvidi pomažu da se objasni stanje kod mlađih ljudi i može dovesti do prvog tretmana za najčešće oboljenje jetre na svetu.
Krivac? Bore koje se formiraju u ćelijskom odeljku koji sadrži našu DNK. Prethodno istraživanje naučnika UVA sugerisalo je da ova naborana ćelijska jezgra mogu biti uključena u uobičajene metaboličke bolesti kao što su dijabetes i bolest masne jetre, pa čak i samo starenje. Novi rezultati potkrepljuju te nalaze i mogu dovesti do tretmana koji ciljaju bore kako bi se zaustavila bolest masne jetre – i možda usporilo ili preokrenulo starenje.
„Pronašli smo zajednički mehanizam koji uključuje jezgro i nuklearnu laminu koji dovodi do akumulacije masti u jetri kod starijih osoba i mlađih ljudi sa nealkoholnom masnom bolešću jetre“, rekla je viši istraživač Irina M. Bočkis, dr. Odeljenje za farmakologiju UVA. „Naši nalazi bi mogli dovesti do novih tretmana koji imaju za cilj obnavljanje funkcije nuklearne lamine za kontrolu aberantnih gena i preokretanje masne jetre kod mladih pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre ili starijih osoba.“
Bolest masne jetre je uobičajena među ljudima koji konzumiraju velike količine alkohola – višak skladištenja masti u jetri je znak da osoba mnogo pije. Ali bezalkoholna masna bolest jetre pogađa ljude koji piju malo ili uopšte ne piju, posebno starije ljude i osobe sa dijabetesom tipa 2. Otprilike 40% ljudi starijih od 70 godina ima ovo stanje.
Za mnoge ljude, masna bolest jetre ne izaziva simptome. Možda nisu ni svesni da ga imaju. Ali kod drugih može izazvati slabost, umor i bol u stomaku, smanjujući kvalitet života. Nažalost, nema lečenja.
Doktori su se trudili da shvate šta izaziva nealkoholnu masnu bolest jetre, ali novo otkriće UVA sugeriše da bi to moglo biti uzrokovano, barem delimično, kvarovima unutar „tvrdih diskova“ koji sadrže uputstva za rad naših ćelija. Ove promene počinju unutar ćelijskog jezgra, gde se čuvaju naši hromozomi, i menjaju aktivnost određenih gena – što na kraju dovodi do akumulacije masti u jetri.
Novo istraživanje sugeriše da greška počinje u delu jezgra zvanom lamina. Lamina deluje kao veza između nuklearne membrane i genetskog materijala sadržanog u njoj, zvanog hromatin. Formiranje bora na lamini, otkrili su Bočkis i njen tim, utiče na aktivnost gena koji kontrolišu skladištenje masti. Kada ovi geni postanu hiperaktivni, jetra postaje puna viška masti, što dovodi do nealkoholne bolesti masne jetre.
Da bi potvrdili svoje nalaze, istraživači su pogledali ćelije jetre prikupljene od mlađih ljudskih pacijenata, starosti 21-51 godine, sa nealkoholnom masnom bolešću jetre. Naučnici su pronašli upravo ono što su očekivali: naboranu laminu. Ovo pomaže da se objasni zašto ovo stanje može pogoditi ljude bilo kog uzrasta, kažu istraživači, i trebalo bi da bude korisno za identifikaciju onih koji su u opasnosti.
Ciljanjem štetnih promena u lamini, istraživači bi mogli da razviju načine za lečenje ili čak prevenciju nealkoholne bolesti masne jetre (i možda drugih metaboličkih bolesti, pa čak i starenja). Na primer, Bočkis je rekao da bi naučnici mogli da koriste prilagođene viruse za isporuku različitih lamin proteina u jetru kako bi zagladili površine membrana i vratile ćelije u pravilnu funkciju.
„Trenutno ne postoji tretman za nealkoholnu masnu bolest jetre i ne postoji metoda za stratifikovanje pacijenata“, rekao je Bočkis. „Naši nalazi bi mogli dovesti do poboljšane stratifikacije i novog tretmana bez neželjenih efekata gde vraćanje funkcije lamine vraća ćeliju u zdravo stanje sa odgovarajućom ekspresijom gena.“
