Dobar san je važan za učenje i razvoj djece. Kada mladi ljudi ne spavaju dovoljno, to može uticati na njihovo raspoloženje, školski uspjeh, zdravlje i ponašanje.
Uticaj sna na kvalitet života je sila sa kojom se svi mogu povezati. Za decu sa neurorazvojnim stanjima kao što su autizam i poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD), loš san može imati još dalekosežnije uticaje ne samo na mentalno zdravlje dijeteta, već i na mentalno zdravlje i nivo stresa roditelja. .
Do 80 odsto autistične djece ima problema sa snom. Uobičajene poteškoće u ponašanju koje roditelji navode uključuju disomniju (problemi pri spavanju), parasomnije (problemi buđenja preko noći) i rano jutarnje buđenje. Ovi problemi obično traju ako se ne leče efikasno.
Intervencije u ponašanju su važan prvi korak u lečenju problema sa spavanjem kod dece. Konkretno, naše istraživanje je pokazalo da se problemi sa spavanjem mogu efikasno lečiti kod autistične dece kada su strategije spavanja prilagođene potrebama dece.
A tehnike mogu biti korisne za sve porodice koje se bore sa lošim spavanjem dece.
Sleeping Sound je program koji prilagođava strategije prema potrebama i željama mlade osobe za spavanje. Prvobitno kreiran da pomogne u rešavanju problema sa spavanjem kod dece sa tipičnim razvojem, Sleeping Sound je tokom protekle decenije prilagođen da pomogne deci sa autizmom i ADHD-om.
Sproveli smo randomizovano kontrolisano ispitivanje – zlatni standard za utvrđivanje da li intervencija funkcioniše – sa 245 autistične dece uzrasta 5–13 godina i njihovim roditeljima. Porodice su nasumično raspoređene u interventnu grupu (koja je primala Sleeping Sound) ili kontrolnu grupu (koja nije primala Sleeping Sound).
Porodice u interventnoj grupi učestvovale su u dve 50-minutne sesije licem u lice i naknadnom telefonskom pozivu sa pedijatrom ili psihologom. Dobili su procenu, edukaciju o spavanju i personalizovane praktične strategije koje su prilagođene njihovom detetu i porodici.
Otkrili smo da porodice koje su primile intervenciju Sleeping Sound imaju manje problema sa spavanjem u poređenju sa porodicama koje nisu primile intervenciju. Ove prednosti u dečjem snu su bile prisutne i do godinu dana kasnije.
Takođe smo videli pozitivne efekte na tok za decu (poboljšan kvalitet života, bolje emocionalno i bihevioralno funkcionisanje) i njihove roditelje (smanjenje nivoa stresa, poboljšanje mentalnog zdravlja i kvaliteta života).
Roditelji autistične dece rekli su da su podrška porodice i doslednost sa strategijama važni. Ovo je u skladu sa budućim pravcem personalizovane zdravstvene zaštite kod autizma, koja prepoznaje jedinstvene snage, potrebe i okolnosti autističnih osoba i njihovih porodica.
Dok je program još uvek u probnoj fazi i nije dostupan porodicama u široj zajednici, on koristi strategije koje svi roditelji mogu da usvoje kako bi poboljšali san svoje dece.
Roditelji mogu pomoći svojoj deci da se dobro naspaju korišćenjem univerzalnog pristupa spremnosti za spavanje i bihevioralnih strategija spavanja. Ovo uključuje:
postavljanje redovnog vremena za spavanje i buđenje
stvaranje bezbednog, udobnog okruženja za spavanje (hladno, tiho, mračno, bez ekrana)
prateći redovnu rutinu odlaska na spavanje koja je mirna i izaziva san
izbegavanje kofeina, elektronskih uređaja i uzbuđenja pre spavanja
podsticanje fizičke aktivnosti tokom dana
izbegavanje vežbanja jedan sat pre spavanja.
Pored praktikovanja zdravih navika spavanja i uspostavljanja rutine prije spavanja, roditelji mogu isprobati različite strategije ponašanja koje bi mogle pomoći njihovom djetetu. Ovi uključuju:
Ova strategija može biti od pomoći kada je deci potreban roditelj u sobi da bi zaspali ili im je teško da ostanu u spavaćoj sobi.
Stavite dete u krevet, ali obećajte da ćete se vratiti i proveriti kako je. Posećujte dijete u redovnim intervalima tokom noći da biste ga proverili i uvjerili. Postepeno produžite intervalne intervale.
Provere treba da budu dosadne i kratke (oko jednog minuta).
Ova strategija može biti od pomoći kada djeca ne mogu da zaspu u željeno vrijeme za spavanje.
Privremeno prilagodite vreme spavanja prema vrijemenu kada vaše dijete prirodno zaspi. Postepeno pomerajte vreme za spavanje unapred u koracima od 15 minuta svakih nekoliko dana dok se ne postigne željeno vrijeme za spavanje.
Ove strategije mogu biti od pomoći kada su djeca uznemirena pred spavanje ili imaju poteškoća da zaspu.
Naučite svoje dete progresivnom opuštanju mišića. Ohrabrite dijete da legne zatvorenih očiju, a zatim zategnite i opustite sve mišiće u tijelu, jedan za drugim.
Naučite svoje dijete da kontroliše disanje. Pomozite im da nauče da dugo i sporo udišu kroz nos i izdišu kroz usta.
Ohrabrite dijete da napiše ili nacrta stvari koje ga brinu tokom dana i odložite ih u „kutiju za brigu“.
Deca mogu imati jedan ili više problema sa spavanjem, tako da može biti potrebna kombinacija bihevioralnih strategija spavanja. Ako ste zabrinuti za san vašeg deteta ili ako problemi sa spavanjem i dalje traju, obratite se svom pedijatru ili lekaru opšte prakse za dalje smernice.
