„Mislim da je to jedna promašena investicija i da nije dobro urađena. Sedam i po miliona je uloženo u taj projekat koji je radila bivša vlast predvođena DPS-om“, rekao je Vraneš za „Vijesti“.
Rekao je da se u Postrojenju tretira samo 20 odsto otpadnih voda, dok osamdeset odsto neprerađeno odlazi u Ćehotinu.
Kao glavni razlog zbog čega se to dešava, Vraneš je naveo neodvojenost atmosferske od fekalne kanalizacije, pa ogromne količine vode dolaze u postrojenje.
Kolektor je projektovan za prosječni protok od od 233,22 metara kubnih po satu, odnosno za maksimalni protok po suvom vremenu od 350, a po kišnom vremenu 525 kubika po satu.
„Jedino rješenje je odvajanje atmosferske od fekalne kanalizacije u cijelom gradu i mi smo krenuli u tu priču“, rekao je Vraneš.
Vraneš je kazao da godišnje Opštinu Pljevlja rad postrojenja za preradu otpadnih voda u Židovićima košta više stotina hiljada eura.
Samo za zarade zaposlenih opština Pljevlja prošle godine izdvojila je 386.651 euro.
Osim zarada zaposlenima veliki su troškovi za struja i razne hemikalije potrebne za rad postrojenja.
Da bi neometano funkcionisalo postrojenje za preradu otpadnih voda u Pljevljima, potrebno je uložiti više miliona eura u razdvajanje atmosferske od fekalne kanalizacije i smanjiti gubitke na vodovodnoj mreži. Osim novca potrebno je i dosta vremena da bi se taj posao realizovao.
Postrojenje za preradu otpadnih voda 27.4.2023. godine dobilo je upotrebnu dozvolu na dio objekta, opreme i mašina na liniji mulja i liniji vode, dok drugi dio linije mulja i čitava linija gasa nisu dobili upotrebnu dozvolu.
„U prethodnom periodu imali smo problema sa razblaženjem SBR bazena usled atmosferskh padavina uz nemogućnost aktiviranja linije mulja. Takođe, prilikom niskih temperatura dolazi do pojave leda u cjevovodu linije mulja zbog čega nismo u mogućnosti pokrenuti pomenutu liniju. U oba slučaja dešava se pojava jakih neprijatnih mirisa, koji se šire oko postrojenja i utiče na život mještana koji žive u neposrednoj blizini. U narednom periodu treba toplotno izolovati i zaštititi cjevovod za transport mulja, dok se razdvajanje atmosferske i fekalne kanalizacije vrši fazno svake godine. Neophodno je servisirati mašine i opremu kod ovlašćenog servisera, angažovati firmu za pustanje u rad protivpožarnog sistema, i baždariti sve instrumente i sonde. Svi ovi problemi se moraju“, tvrde u opštinskom preduzeću Vodovod kojem je Postrojenje predato na upravljanje.
Kažu i da te poslove, s obzirom na velike troškove sami ne mogu realizovati bez podrške i finansiranja opštine Pljevlja.
Tvrde i da prečišćena otpadna voda koja se ispušta u rijeku Ćehotinu zadovoljava Evropske i Crnogorske standarde za ispuštanje u recipijent.
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda koštala je šest i po, a glavnog gradskog kolektora oko milion eura.
Glavni kolektor je kompletno grant, dok je postrojenje 3,5 miliona grant Evropske investicione banke, a ostatak su kreditna sredstva Evropske investicione banke, koje opština otplaćuje.
Kapacitet postrojenja je 42.000 korisnika, s tim što se u prvoj fazi radilo za 28.000 korisnika.
Izgrađena su tri betonska bazena, ukupnog kapaciteta od oko 5.600 metara kubnih, podignuta je tehnička zgrada iz koje se upravlja postrojenjem, kao i administrativna zgrada sa laboratorijom za ispitivanje kvaliteta vode, bioreaktori, primarni i sekundarni taložnici, prostorija za odlaganje i sagorijevanje mulja.
Urađena su četiri odvoda za premošćavanje u slučaju kvara ili zastoja rada postrojenja, kojima bi se voda izlivala u Ćehotinu. Tu je i povratni vod kojim se nedovoljno prerađena voda vraća na početak postupka prerade.
