To je poručeno iz nevladine organizacije Juventas povodom 7. aprila – Međunarodnog dana zdravlja.
Iz te organizacije su podsjetili na istraživanje koje su realizovali uz podršku CAZAS-a, Globalnog fonda za malariju, tuberkolozu i HIV-AIDS, Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje, a koje je imalo za cilj da ispita percepcije i stavove opšte populacije u Crnoj Gori prema ljudskim pravima, sa posebnim fokusom na grupe koje se suočavaju sa izraženom stigmom i diskriminacijom.
„U fokusu istraživanja našla su se pitanja poštovanja prava osoba koje se bave seksualnim radom, LGBTIQ+ osoba, osoba koje koriste droge, bivših zatvorenika i osoba koje žive sa HIV-om. Iako je stigmatizacija pojedinaca i grupa prisutna u svim društvima, specifični oblici i posljedice razlikuju se u zavisnosti od konteksta, što zahtijeva detaljniji uvid u specifičnosti crnogorskog društva“, kaže se u saopštenju.
Iz Juventasa su ukazali da negativne percepcije, stereotipi i diskriminacija direktno utiču na pristup pravima, uslugama i resursima, stvarajući začarani krug marginalizacije.
„Istraživanja koja su prethodila ovom pružaju detaljan uvid u specifične oblike stigmatizacije u kontekstu korišćenja psihoaktivnih supstanci, seksualnog rada, HIV statusa, pripadnosti LGBTIQ+ populaciji, izdržavanja zatvorske kazne, kao i pripadnosti etničkim manjinama u Crnoj Gori i širem regionu. Rezultati ukazuju na povezanost stigme sa narušavanjem ljudskih prava i pristupu zdravstvenim i socijalnim službama, te potrebu za sveobuhvatnim društvenim promjenama koje će omogućiti jednak tretman i zaštitu dostojanstva svih građana“, naveli su iz Juventasa.
Pojasnili su da je istraživanjem izmjerena izrazita socijalna distanca prema LGBT osobama, osobama koje zive sa HIV-om, osobama koje koriste droge i osobama koje se bave seksualnim radom, kao i visoka distanca u odnosu na osobe koje su odsluzile kaznu zatvora i RE populaciji.
Ipak, stavovi građana u odnosu na neka specifična pitanja koja se odnose na zdravstvenu i socijalnu zaštitu grupa u riziku od socijalne zaštite, ukazuju na to da opšta populacija ima razumijevanje i očekuje veću podršku države u nekim konkretnim oblastima ili situacijama.
„Rezultati između ostalog kažu da sa stavom da „Država treba da omogući besplatno liječenje/tretman zavisnosti za osobe koje koriste droge“ u potpunosti do djelimično slaže 73,1 odsto ispitanika“, kazali su iz Juventasa.
Ukazali su da je sa stavom da „Imamo dovoljno psihologa u zdravstvenom sistemu“ tek 5,7 odsto ispitanika u potpunosti saglasno, dok je 22,6 odsto djelimično saglasno, 20,9 odsto ima neutralan stav, dok 46,8 odsto ispitanika smatra da nema dovoljno psihologa (22,5 odsto uglavnom nije saglasno, a 24,3 odsto uopšte nije saglasno). Dodatno, 4 odsto nema stav.
„Sa stavom „Podrška koju država pruža našem mentalnom zdravlju je zadovoljavajuća“ u potpunosti je saglasno samo 3,9 odsto ispitanika/ca u potpunosti, dok njih 24,1 odsto djelimično podržava stav. Neutralan stav ima 19,8% ispitanih, dok 49,3 odsto ispitanika/ca smatra da podrška nije zadovoljavajuća. Ujedno, 3 odsto nema stav“, naveli su iz Juventasa.
Kazali su da „Nije sramota koristiti usluge psihologa ili psihijatra“ smatra 81.8 odsto ispitanika (63,9 odsto sa ovim stavom se u potpunosti slaže, dok njih 17,9 odsto djelimično podržava stav).
„Neutralnog stava je 10,4 odsto ispitanih, a samo 7 odsto se ne slaže. Dodatno, 0,8 odsto nema stav. Ovaj podatak može ukazati na trend smanjenja stigme vezane za mentalno zdravlje. Da „Centri za socijalni rad pružaju dobru podršku svima kojima je podrška potrebna“ smatra tek 6,1 odsto ispitanika, dok je djelimično saglasno 30,7 odsto. Neutralan stav ima 29,7 odsto ispitanih, a 31,3 odsto smatra da podrška nije zadovoljavajuća, dok 2,2 odsto nema stav. Dakle, više od trećine ispitanika smatra da centri za socijalni rad ne pružaju dovoljnu podršku, što ukazuje na potrebu za unapređenjem socijalnih usluga kako bi bolje odgovorili na potrebe građana“, rekli su iz Juventasa.
Ukazali su na stav da „Žene koje se bave seksualnim radom treba policija da štiti u slučaju nasilja“ smatra većina, 51,8 odsto ispitanika.
„Neutralan stav ima 16,5 odsto ispitanih, a 25,9 odsto se ne slaže sa ovim stavom, dok 5,7 odsto nema stav. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika smatra da policija treba da štiti seksualne radnice u slučaju nasilja. Međutim, veoma zabrinjava značajan procenat ispitanika koji se i dalje ne slaže s tim“, rekli su iz Juventasa.
Istraživanje je, kako dodaju, pokazalo da je sa stavom da „Država pruža dobru podršku za zapošljavanje osobama koje su izdržavale zatvorske kazne„ u potpunosti saglasno 3,1 odsto, dok njih 20,8 odsto djelimično podržava stav.
„Neutralan stav ima gotovo svaki treći/a ispitani/ca – 31,3 odsto, dok se trećina, 34,3 odsto se ne slaže. Stav nema 10,5 odsto ispitanih. Iako su stavovi podijeljeni, ističe se veoma malo broj ispitanika koji imaju apsolutan stav da država pruža dovoljno podrške za zapošljavanje bivših zatvorenika, što ukazuje na potrebu za boljim reintegracionim programima i socijalnom podrškom za ovu grupu“, kaže se u saopštenju.
Sa stavom da „Država pruža dobru podršku za zapošljavanje osobama koje koriste droge“: 2,2 odsto ispitanika u potpunosti se slaže, 17,2 odsto djelimično podržava stav, dok 29,2 odsto ima neutralan stav, a 40 odsto se ne slaže. Stav nema 11,4 odsto ispitanih.
Podaci pokazuju podršku za bolje programe i zakonske mjere koje bi pomogle grupama u riziku od socijalne isključenosti poput osoba koje koriste droge, LGBTIQ+ zajednice i seksualnih radnica. Međutim, stavovi su često podijeljeni, što ukazuje na potrebu za daljim obrazovanjem, javnim kampanjama i jačanjem sistema socijalne i zdravstvene podrške kako bi se smanjile predrasude i unaprijedila društvena inkluzivnost“, ocijenili su iz Juventasa.
Ukazali su da je ovo posebno važno u kontekstu zdravlja, pristupa zdravstvenim uslugama i uslugama mentalnog zdravlja, jer se prepliću nejednak tretman pripadnika pomenutih grupa u zdrvatsvenom i sistemu socijalne zaštite i njihova autostigmatizacija, odnosno strah od kontakta sa pružaocima usluga uslijed straha da će im dostojanstvo biti ugrođeno, što sve ukupno ima veoma loše posljedice ne mentalno i fizičko zdravlje.
„Kako zdravlje ne podrazumijeva samo odsustvo bolesti, nego i mentalnu i socijalnu dobrobit pojednica, naša poruka za dan zdravlja je da smanjenjem socijalne distance, te smanjenjem socialje siključenosti grupa koja su od riziku od istih poboljšavamo kako individualno, tako i javno zdravlje“, poručili su iz Juventasa.
