Evropski savet je pre dva meseca odobrio odluku koju je Ukrajina očekivala i sanjala da našoj zemlji dodeli status kandidata za EU.
Odobren je po posebnoj proceduri (nijedna država u istoriji Evropske unije nije dobila ovaj status tako brzo nakon podnošenja zahtjeva za pristupanje) i u jedinstvenom formatu (dat nam je status kandidata, ali kao da je „ avans“, jer je istovremeno postavljeno sedam „uslova“ za njeno dobijanje).
I Evrosavet je utvrdio: do kraja godine Evropska komisija mora da izveštava o napretku u ispunjavanju ovih uslova. A to znači da morate da reagujete što je pre moguće.
O tome šta očekivati od „pomirenja uslova“ sa Evropskom unijom, koji su od njih najproblematičniji, kao i kada je moguće očekivati od priznanja EU da ih je Ukrajina ispunila, pročitajte u članku urednika EvroPravda, Sergej Sidorenko, Put u EU. Šta Ukrajina treba da uradi da počne pregovore o članstvu.
Mnogo je rečeno o sedam kriterijuma, odnosno preporuka, za Ukrajinu, koje je EU definisala u odluci o statusu kandidata. Ukrajina je na najvišem nivou obećala da će ih sprovesti u najkraćem mogućem roku i čak je preuzela konkretne obaveze u pogledu vremena.
I pre nego što je doneta zvanična odluka o kandidatu, potpredsjednica vlade Olha Stefanišina rekla je da će Kijev do kraja godine ispuniti svih sedam uslova.
Ali tehničko ispunjenje „uslova“ na putu ka članstvu u EU nije dovoljno. Ovo bi trebalo da se shvati sada.
Provere kriterijuma koje Brisel postavlja u ovim dokumentima takođe nisu čisto tehnički. Države EU ne treba da vide samo formalnu „kvačicu” na izvršenim zadacima – mnogo je važnije da osećaju i veruju da Ukrajina teži reformama. U maju i junu, upravo zbog nepostojanja takvog osećaja kod pojedinih država (posebno Danske, Švedske i Holandije) dodeljivanje statusa kandidata nam je bilo u pitanju.
EuroPravda je već govorila o sadržaju sedam kriterijuma EU (njihovu analizu možete pročitati ovde, a na kraju – kompletnu listu). Evropljani smatraju da je sredina ili druga polovina 2023. optimističan rok za potvrdu da je Ukrajina ispunila uslove.
Međutim, da bi ispunio ovaj rok, Kijev treba što pre da počne da ispunjava te zahteve EU, čiji je proces dug. Trenutno je najveći prioritet usvajanje od strane Vrhovne rade dva zakona – o nacionalnim manjinama i o medijima, kojima se sprovode norme sadržane u kriterijumima EU.
Bez usvajanja zakona o nacionalnim manjinama, Mađarska (a verovatno ne samo Mađarska) neće pristati na otvaranje pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji. Sada vlada završava izradu ovog zakona, on još nije registrovan u Vrhovnoj radi. Tada zakon mora da prođe kroz „krvo“ Venecijanske komisije, koja će saslušati mišljenje nacionalnih manjina u Ukrajini i garantovano će pronaći neke nijanse. Dalje (očigledno, pre drugog čitanja) zakon će morati da se menja, uzimajući u obzir stav EK.
Drugi kriterijum koji je teško ispuniti tiče se medijskog zakonodavstva.
Njegovo pojavljivanje na listi kriterijuma EU zanimljivo je samo po sebi, jer se ovo pitanje donedavno nije smatralo problematičnim; a osim toga, jedva da je regulisan evropskim pravom.
Međutim, pravi razlog za ovu preporuku je drugačiji. EuroPravda je iz više izvora čula da je do njega došlo usled upornih pokušaja opozicije da uključi evropske partnere u rešavanje problema sa TV kanalima „Prjam“, „Espreso“ i „Kanal 5“, čije je emitovanje sa multipleksa vlasti isključile. na veoma sumnjiv način.
EU nije pristala da direktno lobira za ovo pitanje u odluci o kandidatu – već je pokrenula još jedno „medijsko“ pitanje. Teško je reći kako će Evropljani tačno ocijeniti njegovu primenu.
To su bili ključni „parlamentarni“ zadaci, ali ima i „predsjedničkih“.
A ključni zahtevi za predsednika su da obezbedi fer konkurenciju u NABU, za novog sudiju Ustavnog suda, a takođe i da ne ruši klimavu ravnotežu u tužilaštvu, koja je uspostavljena nakon imenovanja šefa SAP-a.
