“Evropska unija sa sporom oko rezolucije o Jasenovcu između Podgorice i Zagreba nema dodirnih tačaka. Reč je o klasičnom bilateralnom međudržavnom nesporazumu koji nije povezan sa ‘acquis communautaire’ (pravne tekovine EU) i zato se EU neće mešati a na Crnoj Gori i Hrvatskoj je da pronađu izlaz. U Podgorici bi trebalo da imaju na umu kako je lokalni relativno mali problem sa hapšenjem Fredija Belerija sa protokom vremena postao veliki kamen o vratu Albanije u njenim evropskim integracijama. Spor oko rezolucije o Jasenovcu treba što pre rešiti i iskoristiti povoljnu okolnost da je u Podgorici premijer koji nije opterećen nacionalizmom, a u Zagrebu imamo pragmatičnog predsednika vlade. Bilateralni spor između Hrvatske i Crne Gore ima potencijal da blokira crnogorski put u EU ako se ne zatvori u narednih nekoliko meseci”, upozorava dobro pozicionirani izvor “Vijesti” u evropskim institucijama.
Prema rečima našeg sagovornika, Crna Gora treba na prijateljski način da traži prevazilažene spora sa Hrvatskom jer do sada nije bilo tenzija između dve zemlje uprkos otvorenim bilateralnim pitanjima. Takođe, u slučaju konfrontacije sa Zagrebom Podgorica bi bila u daleko slabijoj poziciji jer Hrvatska, kao članica EU, ima poluge moći da zaustavi ili uspori Crnu Goru u procesu evropskih integracija.
Naši izvori u državama članicama EU tvrde da nema naznaka ili najava da će Hrvatska blokirati Crnu Goru, ali dodaju da bi u sledećih par meseci moglo sve da se promeni i da je bolje delovati preventivno nego se prepustiti stihiji događaja.
“Možda bi bilo pametno tražiti rešenje između dve zemlje preko osnivanje međudržavne komisije koja bi ispitala sva sporna pitanja koja opterećuju odnose dve strane, uključujući i rezoluciju o Jasenovcu, i predložila ili pripremila rešenje za njihovo prevazilaženje. U svakom slučaju, vrlo je važno da se deluje brzo kako bi se izbegla metastaza problema i izbegla blokada ili veliko kočenje procesa evropskih integracija Crne Gore”, dodaje naš diplomatski kontakt veoma dobro upućen u zapadnobalkanski dosije u EU.
Razgovor predsednika Jakova Milatovića i Zorana Milanovića nije imao veliki efekat jer i jedan i drugi imaju vrlo limitirana ovlašćenja i opozicija su aktuelnim vladama i parlamentarnim većinama u svojim državama. Neophodno je da premijeri Milojko Spajić i Andrej Plenković što pre organizuju bilateralni susret i započnu proces uklanjanja ili peglanja sporova i nesporazuma između dve zemlje. Kako bude prolazilo vreme biće sve teže pronaći put za povratak na relacije između Podgorice i Zagreba pre 28. juna, zato premijer Spajić ne sme da okleva i taktizira.
U evropskim diplomatskim krugovima, koji su zaduženi za praćenje zapadnog Balkana, trzavice na liniji Zagreb – Podgorica nakon usvajanja rezolucije o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore upoređuju se sa slučajem Fredija Belerija – predstavnika etničkih Grka u Albaniji koji je osuđen na dve godine zatvora zbog kupovine glasova – u kontekstu kako jedan naizgled nesporazum ili relativno mali problem može da se transformiše u veliki.
Nije sporno što su Albanci uhapsili političara koji je uhvaćen kako kupuje glasove i zatim ga osudili na dve godine zatvora. Međutim, pošto je javna tajna da u Albaniji sve partije gaje takvu praksu, nije svrsishodno krenuti u sređivanje političkog ambijenta trenirajući pravdu na predstavnicima nacionalne manjine, pogotovo ako je njena matica u jednoj od država članica EU.
Slučaj Beleri na početku nije izgledao ni uznemirujuće ni preterano problematično, ali kako nije bilo volje od strane Tirane da se pronađe kompromisno rešenje, taj problem je rastao iz meseca u mesec i Atina je praktično zaustavila Tiranu u procesu evropskih integracija. Albanija, i pored toga što je već duže vreme spremna za Međuvladinu konferenciju, mora da čeka jer tera inat Grčkoj a Atina koristi svoju privilegovanu poziciju da je blokira.
Beleri je u međuvremenu izabran za poslanika u Evropskom parlamentu na listi vladajuće Nove demokratije premijera Kirjakosa Micotakisa, ali Albanija nastavlja da tera mak na konac i umesto da poštuje imunitet Belerija i oslobodi ga, Tirana je dozvolila Beleriju samo četiri dana dopusta da prisustvuje inauguralnom zasedanju Evropskog parlamenta i da se onda vrati u zatvor na izdržavanje preostale kazne.
Da su Albanci bili pragmatični i dogovorili sa Grcima izlazak iz neprijatne situacije, sve bi bilo odavno rešeno, ali se problem multiplikovao i sada predstavlja ogromnu prepreku.
“Vijesti” su na osnovu razgovora sa više kontakata u EU i državama članicama Unije u stanju da rekonstruišu kompletnu sliku na liniji Podgorica – Brisel – Zagreb oko rezolucije o Jasenovcu, šta se događalo pre i posle.
Priča o rezoluciji ima unutrašnju i spoljnu dimenziju. Premijer Milojko Spajić je morao da obezbedi sigurnu većinu za svih 12 zakona koji su bili neophodni za dobijanje IBAR-a i posledično je morao da pravi kompromise sa tzv. prosrpskim strankama i da pristane na njihove određene zahteve. U EU i ključnim državama članicama su, potvrđeno je “Vijestima”, bili obavešteni i vrlo dobro su znali šta se događa jer je Spajić sve vreme držao vezu sa evropskim partnerima.
Nepobitna činjenica je da je Crna Gora samu sebe dovela u nezgodnu poziciju. Vlasti u Podgorici su morale blagovremeno da obaveste kolege u Hrvatskoj i da probaju da ih uključe u čitav proces i koordiniraju korake, ali su potcenili reakciju Zagreba i koliko je za Hrvatsku Jasenovac i dalje emotivno pitanje, toliko da može da proizvede direktne i kolateralne štete. Sa naknadnom pameću moglo bi se reći da je premijer Spajić bio toliko fokusiran na dobijanje IBAR-a da je napravio niz taktičkih grešaka koje je lako mogao izbeći.
Predsednik vlade je napravio grešku što nije odmah stupio u kontakt sa premijerom Hrvatske Plenkovićem i nije pokušao da uključi i Zagreb što bi bio znak dobrosusedskih namera i želje da se zajedno radi i po pitanju suočavanja s prošlošću. Tajming usvajanja rezolucije bio je veoma loš jer je bio na Vidovdan, koincidirao je sa početkom Dubrovnik foruma koji u hrvatskoj političkoj agendi ima izuzetno visoko mesto i prošla su samo dva dana nakon Međuvladine konferencije u Briselu i odluke u davanju IBAR-a. Incident sa Hrvatskom je brzo eksplodirao i Spajić više nije mogao da ga zaustavi.
Potvrđeno nam je da Spajić nije dao obećanje partnerima u Briselu i pojedinim državama članicama da rezolucija o Jasenovcu neće biti usvojena ili da članovi njegove stranke neće za nju glasati. Međutim, tačno je da je Spajić pružio uveravanja evropskim partnerima da će odložiti usvajanje rezolucije i da će raditi na tome da tekst rezolucije bude prihvatljiv za sve. Spajić nije uspeo u tome jer je imao unutar svoje stranke ljude koji su insistirali zajedno sa članovima NSD-a i DNP-a da se rezolucija usvoji što pre.
Što se tiče izbacivanja rečenica iz zaključaka Evropskog saveta ona ne bi bila izbačena da nije bilo nesrećnog sticaja okolnosti po Podgoricu. Naime, Crna Gora je bila neka vrsta kolateralne štete zbog Severne Makedonije. Novi premijer u Skoplju, Hristijan Mickoski, i predsednica Gordana Siljanovska su imali nekoliko poteza koji su od strane Grčke protumačeni kao kršenje Prespanskog sporazuma (sporazum Atine i Skoplja o imenu bivše jugoslovenske republike) a Bugarska je pravila svoje uobičajene manevre pritiska na Severnu Makedoniju. Na to se dodala Hrvatska sa svojim zahtevima prema Crnoj Gori.
Dakle, pored Hrvatske, na pasus o Crnoj Gori su želeli da se nakače Grci i Bugari sa rečenicom o Severnoj Makedoniji u kojoj se Skoplje upozorava da mora da poštuje međunarodno preuzete obaveze. Na kraju je pronađeno solomonsko rešenje da se izbaci pasus o Crnoj Gori i da Zapadni Balkan nema uopšte svoj deo u zaključcima Evropskog saveta. To je urađeno da bi se izbegla upotreba težih definicija na račun zapadnobalkanskih država što bi podrilo sve ono dobro što je urađenu u prethodnom periodu.
Premijer Spajić još uvek ima podršku u EU jer je viđen kao jedini šef vlade ili države na zapadnom Balkanu koji nije opterećen nacionalizmom i koji ne daje nacionalnim pitanjima specifičnu vrednost i prednost nad životnim i stvarnim problemima građana. U očima EU Spajić je fokusiran na ekonomiju, evropsku agendu Crne Gore i potpuno je na liniji spoljne politike EU. Sve dok je tako za EU i njene najvažnije članice ostala pitanja će ostati u domenu unutrašnje politike i lokalne političke borbe.
