Ambasador Evropske unije (EU) u Podgorici Johan Satler kazao je da Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu treba da se vrati poslu, kao i da reforma izbornog procesa u Crnoj Gori ostaje jedan od vodećih prioriteta, ali i da je neophodno razumjeti da je u tom procesu neophodna liderska uloga Skupštine.
On je to poručio na konferenciji „Reforma lokalnih izbora: Više izbora za građane, više odgovornosti za vlast“, koju su organizovali Ministarstvo javne uprave (MJU) i Centar za demokratsku tranziciju (CDT).
Kako je dodao, poglavlja 23 i 24, borba protiv korupcije, vladavina prava, pravosuđe, jednako su važna kao i izborna reforma.
„Reforma izbornog procesa ostaje jedan od vodećih prioriteta i vidite da je kao takva tema u brojnim izvještajima Evropske komisije (EK) i nastaviće da to bude“, naveo je Satler.
On je istakao da je sada pravi trenutak za priću o izborima u jednom danu, jer nema izlazaka na birališta u narednih pola godine, kao i da je EU spremna da pomogne u konsultacijama.
„Reforma izbornog procesa mora da se zasniva na uticaju građana i treba da je karakterišu najbolji demokratski elementi. Najbolja praksa koja može rijesiti probleme su izbori u jednom danu“, rekao je Satler i dodao da se treba usresrediti na pitanje izbornog turizma, koje podriva povjerenje građana u sistem.
„U određenim opštinama imamo blokirane mehanizme izbora koje treba riješiti i svi ovi problemi moraju biti dio reformi izbornog procesa“, kazao je.
Kako je dodao, potrebna je i profesionalizacija izborne administracije, tj. prenošenje nadležnosti sa lokalnog na državni nivo.
Ministar javne uprave Maraš Dukaj poručio je da su Crnoj Gori potrebne suštinske, a ne samo deklarativne reforme, u mnogim sferama.
„Odavno smo svjesni da su možda i najpotrebnije u oblasti izbornih procesa, i to na lokalnom nivou“, rekao je Dukaj.
Prema njegovim riječima, MJU se ne zaustavlja samo na izbornom zakonodastvu i zakonu o lokalnoj samoupravi, već potrebu za reformom vide i u drugim zakonima, ali da tu već doaze na vrata drugih institucija i drugih organa vlasti.
„Ne podržavam komfor ministarskih fotelja niti zaklanjanje laštom političara akd imao druga zaduženja. Poltiičari su izvršni rukovodioci i moraju preuzeti svoj dio posla. Mi u MJU ne čuvamo ničiej mandate i političke pozicije“, istakao je.
Programska direktorica CDT-a, Milica Kovačević, rekla je reforma izbornih zakona zarobljena u neradu Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu.
„Nažalost, ta reforma ne ide kako bi trebalo, tu smo da ukažemo da je ta reforma zarobljena u neradu, opstrukcijama, traženju izgovora, nečemu što se može ocijeniti kao nedostatak političke volje“, rekla je Kovačević i dodala da bi, da partije žele promjenu, za godinu i pet mjeseci bilo rezultata, te da najvažniji zakoni nisu ni otvoreni za raspravu.
Ona je istakla da je kod izborne reforme ključan dio naziva „sveobuhvatna“, što znači da se u svim oblastima zahtijevaju temeljne promjene.
Kako je dodala, vjeruje da je MJU, konceptom zakona o lokalnim izborima, krenulo pravim putem.
„Taj koncept rješava neka ključna pitanja koja su zadaci Odbora. Nama je u svim izvještajima EK jedan od ključnih zahtjeva pronalaženje načina za održavanje izbora u jednom danu, taj zadatak je i u Odluci o formiranju Odbora“, rekla je Kovačević i dodala da je u konceptu predlog koji je u skladu sa Ustavom.
Takođe, istakla je da se u sveobuhvatnoj izbornoj reformi ne trebaju koristiti kozmetička, već suštinska rješenja.
Državna izborna komisija (DIK) ne treba da bude instrument za dobijanje izbora, jer se oni dobijaju na biračkim mjestima i među biračima.
To je ocijenio predsjednik tog tijela Nikola Mugoša, govoreći na konferenciji „Više izbora za građane, više odgovornosti za vlast“, koji su u Podgorici organizovali Ministarstvo javne uprave (MJU) i Centar za demokratsku tranziciju (CDT).
Mugoša je ocijenio da je u izbornoj reformi neophodna depolitizacija DIK-a, kao i da ta komisija ne treba da se vodi političkim direktivama, već javnim interesom.
“DIK ne treba da bude instrument za dobijanje izbora, izbori se dobijaju na biračkim mjestima i među biračima“, istakao je.
Mugoša je kazao da je neophodna depolitizacija izborne administracije jer je politizacija u srži problema.
„Iz toga izviru sve ostale devijacije i anomalije u našem izbornom procesu. Politizacija je identifikovana u izvještaju Evropske komisije 2023. godine, kada su održana dva kruga predsjedničkih izbora i parlamentarni izbori”, poručio je i pojasnio da depolitizacija izborne administracije podrazumijeva depolitizaciju državne, ali i opštinskih izbornih komisija.
„To smanjuje broj članova, omogućava da učesnici izbora imenuju privremene članove u komisijama, ali bez prava odlučivanja“, objasnio je.
“Predviđena su i određena ograničenja za one ljude koji su objavljali funkcije u političkim partijama kako na centralnom, tako i na opštinskom odboru“, pojasnio je Mugoša i dodao da uslovi za članove opštinske izborne komisije neće biti do te mjere striktni kao za članove DIK-a.
On je naglasio da su birački odbori najbitniji, te da kad to tijelo dobro uradi psoao, izborne komisije nemaju previše problema
Kako je naveo, promjena bi bila i da bi DIK mogao da razriješi članove opštinske izborne komisije kada ne izvršavaju dužnosti, ne ispunjavaju uslove ili su dali netačne podatke o sebi.
Profesor Srđan Darmanović kazao je da vjeruje da postoje predlozi za neka poboljšanja u odnosu na trenutno stanje, ali da, u suštini, izborni sistem nije loš.
„Nikada nisam tvrdio da je naš sistem loš, ali je vremenom postao zarobljen od političkih partija, tako da jedva da imamo građane u izbornom procesu, osim onog dana kada se glasa”, rekao je Darmanović.
On je kazao da je ključno pitanje ima li političke volje za ostvarivanje jednog ovakvog koncepta navodeći da, između ostalog, odziv političara na ovakve događaje nije dobar.
“Vjerujem da će doći do realizacije dijela naših ideja, prije svega onih koje se tiču preporuka Evropske unije (EU), jer je njih najteže odbiti. Prije svega izbora u jednom danu, mada ne tako brzo, pa možda i otvorenih lista”, kazao je Darmanović.
On je rekao da izbori u jednom danu nijesu novi koncept, već je to stari zahtjev EU.
“Izbori u jednom danu su tehnički vrlo sprovodljivi, tu nema problema. Ovaj koncept obeshrabruje stalno mijenjanje većine, partijske kombinatorike, a ohrabruje stabilnost i Skupštine i vlasti na lokalnom nivou“, poručio je Darmanović.
Kako je istakao, takva praksa postoji širom Evrope, osim u Srbiji i Crnoj Gori, et d abi mnoge partije shvatiel da im se ne bi isplatilo da prekinu mandat na pola, jer bi im novi trajao samo do redovnih lokalnih izbora.
Kopredsjedavajući Odbora za izbornu reformu Nikola Rakočević rekao je da će se Demokratska partija socijalista (DPS) zalagati za koncept zakona o lokalnim izborima koji je predložilo MJU.
Rakočević je ocijenio i da za koncept izbora u jednom danu postoji konsenzus.
“Svi izbori u jednom danu su neminovnost, da bi se ostvario ključni interes birača. Pitanje je samo kada ti izbori treba da se dese? Da li ići u pravcu, kako nezvanično čujemo, da se prodružava mandat odbornicima, ili treba naći rješenje, da izbori budu tako što će se skratiti neki mandati“, kazao je.
On je kazao da vjeruje da će oko tog rješenja biti najviše dilema, te da će morati da se postigne politički dogovor, ali da dilema nije toliko velika da bi se izbjeglo rješavanje tog pitanja.
Govoreći o otvorenim listama, Raočević je ocijenio rekao da će, uz snažan pritisak javnosti koji postoji, teško moći da se pobjegne od te ideje.
“Jer šta je demokratičnije od toga da građani sami biraju one koji će da ih predstavljaju”, istakao je.
