Rusija je u petak saopštila da su njene snage preuzele kontrolu nad Soledarom u istočnoj Ukrajini, što bi bio redak uspeh za Moskvu posle višemesečnih preokreta na bojnom polju, ali je Kijev rekao da se njene trupe i dalje bore u gradu. .
Rojters nije mogao odmah da proveri situaciju u Soledaru, malom rudarskom gradu koji je danima u fokusu nemilosrdnih ruskih napada.
Kijev i Zapad umanjuju značaj grada, rekavši da je Moskva žrtvovala talas za talasom vojnika i plaćenika u besmislenoj borbi za bombardovanu pustoš, malo verovatno da će uticati na širi rat, osim u meri u kojoj su ogromni gubici oslabili ljudstvo na obe strane .
Ali zauzimanje grada je dobilo ogroman značaj jer bi, ako se potvrdi, Moskvi dalo trofej za jednu od najkrvavijih kampanja u ratu nakon velikih neuspeha na bojnom polju tokom druge polovine 2022.
„Zauzimanje Soledara omogućeno je stalnim bombardovanjem neprijatelja jurišnom i vojnom avijacijom, raketnim snagama i artiljerijom grupe ruskih snaga“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Moskve.
Zauzimanje grada bi omogućilo da se preseku ukrajinski putevi snabdevanja do većeg obližnjeg grada Bahmuta i tamo zarobe preostale ukrajinske snage, navodi se u saopštenju. Moskva mesecima pokušava da zauzme Bahmut.
Ali Serhij Čerevatiji, portparol istočne ukrajinske vojne komande, rekao je Rojtersu telefonom da Soledar nije zarobljen: „Naše jedinice su tamo, grad nije pod ruskom kontrolom“.
Si-En-En je na svojoj veb stranici naveo da je tim za izveštavanje neposredno izvan grada mogao da čuje minobacačku i raketnu vatru u petak popodne i da je video kako ukrajinske snage prevoze trupe u nečemu što je izgledalo kao organizovano povlačenje.
Ukrajinski oficir u toj oblasti takođe je rekao Rojtersu telefonom da Rusi nisu u potpunosti zauzeli grad.
„Sinoć je artiljerijska vatra bila kao iz pakla, sa obe strane. Koliko ja znam, naši momci su uspeli da uredno izađu iz nekih delova (Soledara) i sada (jurišne) grupe idu u kontranapad, ali mi i dalje držimo grad. “
Ukrajinski zvaničnici saopštili su u četvrtak da je više od 500 civila, uključujući 15 dece, zarobljeno unutar Soledara.
Nakon što su ukrajinske snage naterale Rusiju u ponižavajuće povlačenje tokom većeg dela druge polovine 2022. godine, linije fronta su se jedva pomerale u poslednja dva meseca. U međuvremenu, bitke oko Bahmuta i Soledara postale su ono što su obe strane nazvale „mlinom za meso“ – brutalni rat iscrpljivanja koji je odneo živote hiljada vojnika.
I Bahmut i Soledar nalaze se u regionu Donjecka, za koji je Rusija jednostrano tvrdila da ga je anektirala u septembru, iako ga je samo delimično okupirala. Zauzimanje čitavog regiona se široko smatra ratnim ciljem Kremlja.
Zapadni saveznici Kijeva, međutim, to vide kao borbu za marginalne dobitke na deonici fronta gde nijedna strana ne može da napravi veliki prodor, sporednu pojavu bitaka dalje na severu i jugu, gde se Ukrajina nada da će probiti ruske linije.
„Čak i ako i Bahmut i Soledar padnu u ruke Rusa, to neće imati strateški uticaj na sam rat“, rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi novinarima u Beloj kući, „i sigurno neće stati Ukrajince ili ih usporiti“.
Unutar Rusije, pobeda u Soledaru mogla bi da podstakne lidera ultranacionalističkih plaćenika Jevgenija Prigožina, čija se Vagnerova grupa boraca za najam, uključujući osuđenike regrutovane iz zatvora uz obećanja o pomilovanju, fokusirala na borbu u toj oblasti. On se ljutio jer je redovna vojska preuzela zasluge za bitku u Soledaru ne pominjući njegove borce.
U petak uveče Ministarstvo odbrane, koje nije spomenulo Vagnera u svom prvobitnom saopštenju tvrdeći da je zauzeo Soledar, izdalo je drugo saopštenje „kako bi razjasnilo“ situaciju.
„Što se tiče direktnog juriša na Soledarske gradske četvrti koje su zauzele oružane snage Ukrajine, ovaj borbeni zadatak je uspešno realizovan hrabrim i nesebičnim dejstvima dobrovoljaca iz Vagnerovih jurišnih odreda“, navodi se u saopštenju.
Nova godina je donela važne obećanja o dodatnom zapadnom naoružanju za Ukrajinu, koja traži oklop za vođenje mehanizovanih borbi protiv ruskih tenkova.
Velike nove najave naoružanja verovatno će biti sledeće nedelje, kada će američki ministar odbrane Lojd Ostin ugostiti šefove odbrane drugih saveznika u američkoj vazduhoplovnoj bazi u Nemačkoj na sastanku kontakt grupe uspostavljene da pruži podršku Ukrajini.
Prošle nedelje, Francuska, Nemačka i Sjedinjene Države su se obavezale da će poslati oklopna borbena vozila. Diskusija ove nedelje bila je fokusirana na snabdevanje glavnih borbenih tenkova, što je velika potencijalna nadogradnja za Kijev.
Finska se u petak pridružila Poljskoj rekavši da bi mogla da pošalje tenkove nemačke proizvodnje Leopard u Ukrajinu kao deo zapadne koalicije koja se očigledno sastavlja da ih snabdeva.
Za to je potrebna dozvola Berlina, koji je ranije oklevao, ali je u poslednje vreme pokazao spremnost da to dozvoli. Portparol nemačke vlade rekao je u petak da Berlin još uvek nije primio nikakav zvaničan zahtev za dozvolu za ponovni izvoz tenkova.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je invaziju 24. februara, rekavši da veze Kijeva sa Zapadom ugrožavaju bezbednost Rusije, a Rusija je od tada tvrdila da je anektirala četiri ukrajinske provincije. Ukrajina i njeni saveznici to nazivaju ničim izazvanim ratom za zauzimanje teritorije, a Kijev kaže da će se boriti dok ne zauzme svu svoju zemlju.
