Rusija je proširila svoje udare na ukrajinsku civilnu infrastrukturu u protekloj nedelji nakon neuspeha na bojnom polju i verovatno će dodatno proširiti svoj domet cilja, saopštila je Britanija u nedelju.
Ukrajinci koji su se vratili u sjeveroistočnu oblast ponovo zauzetu u munjevitom napredovanju Kijeva ranije ovog meseca tražili su svoje mrtve, dok su ruska artiljerija i vazdušni udari nastavili da udaraju po ciljevima širom istoka Ukrajine.
Pet civila je poginulo u ruskim napadima u istočnoj Donjeckoj oblasti tokom proteklog dana iu Nikopolju, zapadnije, pogođeno je nekoliko desetina stambenih zgrada, gasovoda i dalekovoda, saopštili su u nedelju guverneri regiona.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruski udari na civilnu infrastrukturu, uključujući električnu mrežu i branu, intenzivirani u proteklih sedam dana.
„Dok se suočava sa neuspesima na linijama fronta, Rusija je verovatno proširila lokacije na koje je spremna da udari u pokušaju da direktno potkopa moral ukrajinskog naroda i vlade“, navodi se u obaveštajnom izveštaju.
U subotu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u video obraćanju rekao da su vlasti pronašle masovnu grobnicu u kojoj se nalaze tela 17 vojnika u Izijumu, od kojih su neki, kako je rekao, imali tragove mučenja.
Stanovnici Izijuma tragaju za mrtvim rođacima na lokaciji šumske grobnice gde su radnici hitne pomoći počeli da ekshumiraju tela prošle nedelje. Uzroci smrti onih na mestu grobnice još nisu utvrđeni, iako stanovnici kažu da su neki poginuli u vazdušnom napadu.
Ukrajinski zvaničnici saopštili su prošle nedelje da su pronašli 440 tela u šumama u blizini Izijuma. Rekli su da su većina poginulih bili civili i da uzroci smrti nisu utvrđeni.
Kremlj nije komentarisao otkriće grobnica, ali je Moskva u prošlosti više puta poricala da je namerno napadala civile ili da je činila zverstva.
Probijajući se između grobova i drveća u šumi gde su ekshumacije bile u toku, Volodimir Kolesnik je pokušavao da spoji brojeve ispisane na drvenim krstovima sa imenima na uredno ispisanoj listi kako bi locirao rođake za koje je rekao da su poginuli u vazdušnom napadu u prvim danima rat. Kolesnik je rekao da je spisak dobio od lokalnog pogrebnog preduzeća koje je kopalo grobove.
„Zakopali su tela u vrećama, bez kovčega, bez ičega. Prvo mi nije bilo dozvoljeno ovde. Oni (Rusi) su rekli da je minirano i tražili da sačekaju“, rekao je on Rojtersu u subotu.
Oleksandr Ilijenkov, šef tužilaštva za oblast Harkov, rekao je Rojtersu na mestu u petak: „Jedno od tela (pronađenih) ima dokaze o šari ligature i konopcu oko vrata, vezanih ruku,” dodajući da postoji bili su znaci uzroka nasilne smrti za druga tela, ali bi oni bili podvrgnuti forenzičkom pregledu.
Gradonačelnik Izijuma rekao je u nedelju da će se radovi na gradilištu nastaviti još dve nedelje.
„Ekshumacija je u toku, grobovi se otkopavaju i svi ostaci se transportuju u Harkov“, rekao je Valerij Marčenko za državnu televiziju.
U selu Kozača Lopan, nekih 45 km (30 milja) severno od Harkova i samo nekih 5 km (3 milje) od ruske granice, reporter Rojtersa odveden je u bedni podrum sa sobama opremljenim gvozdenim rešetkama, koje su lokalni zvaničnici rekao da je tokom okupacije služio kao privremeni zatvor. Gradonačelnik lokalnog okruga Vjačeslav Zadorenko rekao je da su sobe korišćene kao „podrum za mučenje“ za zatvaranje civila. Rojters nije uspeo da proveri te naloge.
U drugim delovima regiona, stanovnici gradova koji su ponovo zarobljeni nakon šest meseci ruske okupacije, vraćali su se sa mešavinom radosti i strepnje.
„Još uvek imam osećaj da bi u svakom trenutku granata mogla da eksplodira ili da bi avion mogao da preleti“, rekla je Natalija Jelistratova, koja je sa mužem i ćerkom putovala 80 km (50 milja) vozom od Harkova do svog rodnog grada. Balaklija da pronađe svoj stambeni blok netaknut, ali oštećen od granatiranja.
„Još uvek se plašim što sam ovde“, rekla je nakon što je otkrila komad gelera u zidu.
Ruski predsednik Vladimir Putin nije odgovorio na optužbe, ali je u petak odbio brzu kontraofanzivu Ukrajine i da bi Moskva odgovorila snažnije ako bi njene trupe bile izložene daljim pritiskom.
Takve ponovljene pretnje izazvale su zabrinutost da bi se u nekom trenutku mogao okrenuti malom nuklearnom oružju ili hemijskom ratu.
Američki predsednik Džo Bajden, upitan šta bi rekao Putinu ako razmišlja o upotrebi takvog oružja, odgovorio je: „Nemoj. Nemoj. Nemoj. To bi promenilo lice rata za razliku od bilo čega od Drugog svetskog rata“. CBS je u subotu objavio snimak komentara u intervjuu za CBS program „60 minuta“.
Neki vojni analitičari kažu da bi Rusija takođe mogla da napravi nuklearni incident u Zaporožju, najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani koju drži Rusija, ali koju vodi ukrajinsko osoblje.
Moskva i Kijev su se međusobno optuživali za granatiranje oko elektrane koje je oštetilo zgrade i prekinulo dalekovode potrebne za održavanje hlađenja i bezbednosti. Elektrana je ponovo priključena na ukrajinsku električnu mrežu nakon što je popravljen jedan od njenih dalekovoda, saopštila je u subotu nuklearna organizacija Ujedinjenih nacija. Upozoreno je, međutim, da je situacija u fabrici „i dalje nesigurna“.
