Na poziv guvernera Centralne banke Islanda Ásgeira Jónssona, Radović je govorila na panelu „Ekonomske posljedice života iznad mogućnosti – dug i deficit kao faktori rizika“, zajedno sa guvernerkom Danske narodne banke Signe Krogstrup i profesorom Gylfijem Zoëgom sa Univerziteta Island.
Panel je moderirala Sigríður Benediktsdóttir sa Univerziteta Columbia.
“Konferencija je okupila istaknute predstavnike akademske zajednice i centralnih banaka, s ciljem razmjene mišljenja o aktuelnim makroekonomskim izazovima, uticaju geopolitike na međunarodnu trgovinu i finansijsku stabilnost, kao i o značaju očuvanja fiskalne održivosti u kontekstu rastućih globalnih kamata i geopolitičke neizvjesnosti”, saopšteno je iz CBCG.
Radović je istakla da je Ministarstvo finansija Crne Gore u postpandemijskom periodu ostvarilo značajan napredak u konsolidaciji javnih finansija, smanjujući bruto javni dug sa 105,34 odsto BDP-a u 2020. godini na procijenjeni iznos od 61,32 odsto u 2024. godini, uz nastavak napora na jačanju fiskalne discipline i unapređenju transparentnosti u upravljanju javnim finansijama.
Naglasila je da takvi fiskalni rezultati, u kombinaciji sa odgovornim regulatornim i supervizorskim politikama Centralne banke, predstavljaju ključne temelje očuvanja finansijske stabilnosti i jačanja otpornosti crnogorskog ekonomskog sistema u izazovnom globalnom okruženju.
Poseban akcenat stavila je na ulogu Centralne banke Crne Gore kao stuba institucionalne stabilnosti u uslovima euroizacije, kao i u jačanju otpornosti bankarskog sektora i podršci održivom ekonomskom rastu kroz odgovorne regulatorne i supervizorske prakse.
„Centralne banke u malim i visoko otvorenim ekonomijama moraju biti fleksibilne i prilagodljive, ali ujedno i čvrste u očuvanju povjerenja u finansijski sistem. Naš fokus u CBCG je na očuvanju finansijske stabilnosti, unapređenju regulatornog okvira u skladu s evropskim standardima, modernizaciji platnog prometa i jačanju institucionalne otpornosti u suočavanju sa spoljnim šokovima“, istakla je Radović.
