Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegov beloruski kolega veličali su u ponedeljak sve bliskije veze dok je Putin posjetio Minsk prvi put od 2019. godine, jedva pominjući rat koji besni u obližnjoj Ukrajini na zajedničkoj konferenciji za novinare.
Ruske snage su koristile Belorusiju kao lansirnu rampu za svoj neuspeli napad na ukrajinsku prestonicu Kijev u februaru, a tamo su već mesecima postojale ruske i beloruske vojne aktivnosti.
Komandant ukrajinskih združenih snaga Sergej Najev rekao je da vjeruje da će se pregovori u Minsku baviti „daljom agresijom na Ukrajinu i širim učešćem beloruskih oružanih snaga u operaciji protiv Ukrajine, posebno, po našem mišljenju, i na terenu“.
Ali niko od novinara pozvanih da govori nije pitao Putina ili beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka – koji je više puta rekao da njegova zemlja neće biti uvučena u Ukrajinu – o ratu.
Oni su zauzvrat svoje odgovore posvjetili sve bližem ekonomskom, industrijskom i odbrambenom usklađivanju između svoje dve bivše sovjetske države – koje su već formalno bile savezničke u pomalo maglovitoj „Uniji“ – i uzbuđenju nedeljnog finala Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru.
Politička opozicija Belorusije, koja je uglavnom oterana u zatvor, izgnanstvo ili ćutanje, plaši se rastuće ruske aneksije ili „apsorpcije“ svog mnogo manjeg slovenskog suseda koji je, poput Rusije, povređen snažnim zapadnim ekonomskim sankcijama.
I Putin i Lukašenko su odbacili tu ideju.
Rusija nema interesa da bilo koga apsorbuje“, rekao je Putin. „U ovome jednostavno nema svrsishodnosti… To nije preuzimanje, to je pitanje usklađivanja politike.
Lukašenko je, u jednom trenutku nazivajući Putina „starijim bratom“, pohvalio Rusiju kao prijatelja koji nam je „pružio ruku“, obezbeđujući Belorusiji naftu i gas po sniženim cenama.
„Rusija može da se snađe bez nas, ali mi ne možemo (upravljamo) bez Rusije“, rekao je on.
Iako su se Putin i Lukašenko sreli više puta ove godine, to je bilo prvo Putinovo putovanje u Minsk od pre pandemije COVID-a i talasa prodemokratskih protesta 2020. koje je Lukašenko slomio uz snažnu podršku Kremlja.
Percepcija da Lukašenko, parija na Zapadu, zavisi od Putina u svom opstanku podstakla je strahove u Kijevu da će Putin izvršiti pritisak na njega da se pridruži novoj ofanzivi i otvori novi front u posrnuloj invaziji Rusije na Ukrajinu.
Najviši ukrajinski general Valerij Zalužnij rekao je prošle nedelje za Ekonomist da Rusija priprema 200.000 svežih vojnika za veliku ofanzivu koja bi mogla doći sa istoka, juga ili čak iz Belorusije već u januaru, ali verovatnije na proleće.
Moskva i Minsk su uspostavili zajedničku vojnu jedinicu u Belorusiji i održali brojne vežbe. Tri ruska ratna aviona i jedan avion za rano upozoravanje i kontrolu raspoređeni su u Belorusiju prošle nedelje.
Ali portparol Kremlja Dmitrij Peskov, obraćajući se ruskim novinskim agencijama pre sastanka, nazvao je sugestije da Moskva želi da uvuče Minsk u sukob „glupim i neosnovanim izmišljotinama“.
Sastanak jedan na jedan između Putina i Lukašenka usledio je nakon šireg sastanka koji je, između ostalih, uključivao i ministre spoljnih poslova i odbrane zemalja.
Vođa bjeloruskih veterana rekao je da je postignut dogovor o novoj cijeni za isporuke ruskog gasa, ali je odbio da pruži detalje prije nego što je njegova vlada o tome razgovarala.
On je zahvalio Putinu što je ispunio obećanje da će nadograditi beloruske vojne avione proizvedene u Rusiji i snabdeti Belorusiju taktičkim raketnim sistemima Iskander-M sa nuklearnom sposobnošću da se brani od, kako je rekao, pretnje sa Zapada.
„Napravili ste odlučujući i važan korak ka bezbednosti Belorusije“, rekao je on.