Opština Pljevlja izmijenila je odluku o komunalnom opremanju građevinskog zemljišta, kojom su investitori koji bi zaposlili deset i više radnika plaćali 50 odsto manju tu vrstu naknade.
To će, smatraju u opoziciji, smanjiti ionako lošu zainteresovanost investitora za ulaganja u Pljevlja i da je trebalo da budu potpuno oslobođeni plaćanja komunalija.
“Mi smo se vodili logikom da je to jako opravdano jer je u postojećoj odluci umanjenje sto odsto, odnosno da graditelji takvih objekata uopšte ne plaćaju naknadu. Mislimo da to nije pošteno, prije svega zbog ljudi koji grade individualne objekte, odnosno privatne kuće za stanovanje gdje se rješava njihovo stambeno pitanje i oni su oslobođeni 50 odsto. Tako da ne vidim razlog da investitori koji žele da zaposle deset i više lica ne bi bili oslobođeni 50 odsto a ne sto odsto”, kazao je sekretar Sekretarijata za uređenje prostora Dragan Šubarić .
Šubarić je kazao da je u Pljevljima cijena u prvoj zoni 40 eura i da će investitori naknadu za komunalno opremanje građevinskog zemljišta, kada se umanji za pedeset odsto, plaćati 20 eura.
“U Baru je cijena u prvoj zoni 126 eura. Kada se oduzme 80 odsto, ostane 25 eura naknade. Kod nas je cijena u prvoj zoni 40 eura i kada oduzmete 50 odsto investitor treba da plati 20 eura. U Podgorici koja je neuporedivo bogatija od Pljevalja imaju umenjenje 20 odsto svega. A kod njih su cijene u prvoj zoni 147 eura. Mnoge opštine nisu uvele smanjenje naknada, a ja nisam našao da je ijedna opština uvela umanjenje od sto odsto osim opštine Pljevlja”, rekao je Šubarić.
Za odbornika Demokratske partije socijalista Harisa Alavaća ovakva odluka lokalne valasti je pogrešna, jer će umjesto biznis benefita biti biznis barijera.
“Intencija prethodne vlasti je bila s obzirom na geografski položaj Pljevalja i slabu saobraćajnu povezanost da pokuša na neki način da pravi biznis benefiti za nekog investitora da uloži prije u Pljevlja nego u druge sredine koje imaju bolju saobraćajnu povezanost. Kako se može vidjeti iz drugih gradova Bar ima 80 odsto umanjenje naknade, neke opštine imaju pedeset odsto. Stavite se u ulogu jednog investitora koji treba da investira u Pljevlja ili Danilovgrad, Bar ili neki susjedni grad. Kada vidi između ostalog da i ova naknada u Baru će ga na sto hiljada osloboditi 80 hiljada a u Pljevljima 50. I šta će on odlučiti, poći će tamo gdje su mu uslovi bolji. Vjerovatno se lokalna vlast se suočila sa saznanjem da će nivo lokalnih prihoda u narednom periodu biti manji i onda kreće sa najgoreg i najtežeg kraja. Udara po investitorima. I kada tako otjeraju zadnje kojih nema puno u Pljevljima, onda neće biti ni poreza na imovinu, neće biti ni koncesija, porez na dohodak fizičkih lica. Doći ćemo do toga da ćemo za pet, šest godina reći što ukinusmo. Nemoj makar da gušimo osjećaj privrednika da treba da dođu u Pljevlja. Ili neko ko ima u Pljevljima kapital pokrene taj biznis”, kazao je Alavać.
Odbornik DPS-a Saša Ječmenica smatra da granicu zapošljavanja investitorima koji su spremni da investiraju u Pljevlja treba sa deset povećati na najmanje trideset zaposlenih.
Kazao je da Opština Pljevlja nema uređenu biznis zonu sa dovedenim svim komunalnim priključcima i da nema nagovještaja da će je imati u perspektivi.
I Ječmenica smatra da ovakva odluka po svojoj prirodi predstavlja biznis barijeru.
