Skupštinski Odbor za međunarodne odnose i iseljenike raspravljao je danas o imenovanju davanju mišljenja o predlogu Vlade da se Snežana Radović postavi za ambasadorku Crne Gore u Danskoj, Danilo Brajović postavi za Crne Gore u Rumuniji, a Veljko Milonjić u Poljskoj.
Odbor je dao pozitivno mišljenje na sva tri predloga izvršne vlasti. Članovi odbora su jednoglasno glasali za predlog Brajovića i Milonjića, dok je za Radović bilo pet glasova „za“ i dva „uzdržana“.
Nakon što je konstatovano da postoji kvorum, predsjednik Odbora Duško Stjepović (Demokrate) dao je riječ kandidatkinji za ambasadorku Crne Gore u Danskoj Snežana Radović.
Radović je rekla da su veoma dobre vijesti da će Crna Gora veoma brzo na osnovu odluke Vlade iz 2018. godine otvoriti ambasadu u Danskoj.
„Što je za nas važno iz nekoliko razloga, prije svega zato što Danska preuzima predsjedavanje Savjetom Evropske unije (EU) 1. jula ove godine“, kazala je.
„Danska je članica Nordijskog savjeta, on je značajan jer se neke odluke donose zajednički, a vanjska politika je jedna od njih. Što je za nas jako bitno jer pored glasa Danske, kad nam bude trebalo za članstvo u EU, ako tamo odradimo dobro posao, možemo računati da ćemo imati još dva glasa (Švedska i Finska) kroz tu usaglašenu vanjsku politiku“, rekla je Radović.
Istakla je da Danska traži potpunu reformu u zemljama kandidatima, navodeći da je za Crnu Goru to dobra stvar.
„…S obzirom na to da smo vodeća zemlja u procesu evropskih integracija, sva pregovaračka poglavlja smo otvorili, šest smo privremeno zatvorili i nadamo se tokom danskog predsjedavanja da će tih poglavalja biti još više“, objasnila je Radović.
Navela je da je predsjedavanje Danske Savjetom EU za Crnu Goru značajno jer će tokom toga perioda Nacrt višegodišnjeg finansijskog okvira dobiti svoje predfinalne oblike, i da će se u tom trenutku znati „da li je njime na bilo koji način predviđeno proširenje u sedmogodišnjem periodu“.
„Zbog toga je veoma značajno aktivno raditi u toj zemlji kako bismo mogli da konstantno da predstavljamo reformu koju smo postigli u zemlji. Danska neće dozvoliti ‘uvoz nestabilnosti’, sve zemlje moraju da budu stabilne demokratije sa stabilnom ekonomijom“, poručila je Radović.
Navela je da bi Danska mogla biti važna za Crnu Goru u oblasti vladavine prave, te da je prostor za ekonomsku saradnju veliki.
„Ne treba zaboraviti da je Danska jedan od vodećih izvoznika mesa, namještaja…Mogućnost Crne Gore mogle bi biti u drvo-prerađivačkoj industriji…Važno je u narednom periodu prikupiti projekte…“, kazala je Radović.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) Gordan Stojović kazao je da bi logičniji izbor za ambasadu u Skandinaviji bila Norveška.
„Sa Norveškom imamo mnogo dublje istorijske veze, znamo svi za Institut u Herceg Novom koji je decenijama živio od norveških pacijenata“, naveo je.
Stojović je pitao Radović kako cijeni potencijal za saradnju Danske i Crne Gore u okviru danskog strateškog sporazuma za razvoj zelene energije, s obzirom na to da Danska do 2030. planira da udvostruči pomoć Zapadnom Balkanu kroz klimatske projekte, kako izuzeće Danske iz Lisabonskog sporazuma u oblasti pravosuđa može imati implikacije na Crnu Goru, te kako Danska, po njenom mišljenju, balansira između očuvanja suvereniteta Grenlanda i politike transatlantskog partnerstva.
Radović je kazala da je Danska uvijek balansira po pitanjima bezbjednosti i zelene sredine.
„To je zemlja koja zaista polaže mnogo računa kad je u pitanju zelena agenda. Ima puno prostora za saradnju, krenućemo u te projekte što prije“, dodala je.
Rekla je da Danska usko sarađuje sa EU i svim bliskim institucijama, te da to što jedna zemlja ima izuzeća od politike EU, ne mora da znači da nisu usklađeni sa njom.
„Što se tiče Arktika, to je pitanje koje sve više dobija na značaju. Kad je u pitanju Grenland, oni imaju visoku autonomiju, imaju mogućnost da dobiju nezavisnost…Što se tiče modela sa sličnim situacijama, moramo prvo da vidimo šta će biti sa Grenlandom…To će jako uticati na geopolitičku situaciju u svijetu“, kazala je Radović.
Odbor je sa pet glasova „za“ i dva „uzdržana“ dao pozitivno mišljenje da se Radović imenuje za ambasadorku u Danskoj.
Kandidat za ambasadora u Rumuniji Danilo Brajović kazao je da će se zalagati da se podrška Bukurešta evropskim integracijama Crne Gore intenzivira. Rekao je da je Rumunija bila jako važna za učlanjenje Crne Gore u NATO-u.
„Što se tiče političkih odnosa, oni su na jako visokom nivou…U odnosu na ugovorno-pravnu bazu, tri sporazuma su već spremna za potpisivanje, a radi se na uvođenju direktne avio-linije Podgorica – Bukurešt. Veoma dobra saradnja postoji u oblasti odbrane, u pripiremi je plan bilateralne saradnje dva ministarstva odbrane“, rekao je Brajović.
Rekao je da Rumunija ima 33 poslanika u Evropskom parlamentu (EP), te da jedino Poljska iz istočne Evrope ima više predstavnika u EP.
„Osvrnuo bih se na saradnju sa NATO. Rumunija prepoznaje dva regiona od strateškog značaja za Alijansu – Zapadni Balkan i Crnomorski region. U periodu kad NATO prolazi kroz promjene, od značaja je jačanje evropskog stuba, u kojem Rumunija ima veliki značaj“, poručio je Brajović.
Potom se osvrnuo na ekonomske pokazatelje.
„Rumunija je sedma najveća ekonomija u EU. Od članstva 2007. Rumunija je uspjela da privuče 100 milijardi eura EU fondova. Očekivani rast BDP-a iznosi 2,1 odsto“, rekao je Brajović.
Gordan Stojović pitao je Brajovića na koji način Crna Gora može razviti sinergijski odnos sa Rumunijom u oblasti energetske sigurnosti, digitalne infrastrukture i značajnih regionalnih projekata u kontekstu kineske inicijative „Pojasa i puta“.
Brajović je kazao da je projekat „Neptun Deep“ najznačajniji projekat u rumunskom dijelu Crnog mora.
„On ima strateški značaj, doprinijeće energetskoj bezbjednosti i nezavisnosti zemlje. Radi se o ogromnim nalazištima prirodnog gasa, a prvi efekti se očekuju 2030. godine“, naveo je.
Brajović je istakao da, u kontekstu bezbjednosnog aspekta tog regiona, Bukurešt jasno podržava Ukrajinu i zalaže se za jačanje odnosa sa Moldavijom.
Odbor je jednoglasno dao pozitivno mišljenje da se Brajović imenuje za ambasadora u Rumuniji.
Kandidat za ambasadora u Poljskoj Veljko Milonjić kazao je da je geografski položaj Poljske značajno doprinio spoljnopolitičkom određenju te zemlje, navodeći da je BDP Poljske šesti po veličini u EU.
„Poljska ima najmanju nezaposlenost u EU, to je zemlja koja je na najbolji način iskoristila EU fondove…Posao svake ambasade je da posebno obrati pažnju na ono što je važno za Crnu Goru. Politika Poljske u odnosu na EU je da podržava proširenje na Zapadni Balkan“, rekao je Milonjić.
Kazao je da Poljska utiče na ostale članice EU da više troše na odbranu.
„Crna Gora i Poljska su partneri u NATO-u, a sjutra i u EU. Postoje dobre osnove za razvoje saradnje. Postoje dobri bilateralni programi dobre saradnje koju definiše Ministarstvo odbrane…Tu je i sporazum o borbi organizovanog kriminala“, kazao je Milonjić.
Naveo je da će posao ambasade biti da prati implementaciju aktuelnih programa i inicira tamo gdje postoji prostor za druge projekte.
Rekao je da je Crna Gora u spoljno-trgovinskom deficitu u iznosu od 10 do 15 odsto, dodavši da je avio-saobraćaj dobro razvijen, ali da ima mjesta za unaprjeđenje.
Milonjić je rekao da postojio značajan prostor za unaprjeđenje bilatelarne saradnje.
„Korona, nedostatak diplomatskog prostora je dodatno ostavio prostor za angažman i rad“, naveo je.
Predsjedavajući Stjepović pitao je Milonjića da li je svjestan sa kojim kadrovskim kapacitetima se susreće u Poljskoj, i šta će uraditi da se broj diplomata u toj zemlji poveća.
Milonjić je odgovorio da postoji diskontinuitet, uopšte u diplomatskoj mreži, pa i u Poljskoj.
„Ministarstvo je već objavilo konkurs za minista savjetnika, očekujem da će se taj proces okončati do septembra. Mislim da je optimalan broj jedan plus dva. Naš zadatak je da vidimo koji su prioriteti, ne možemo biti ekspreti za sve, ali ako imamo jasne instrukcije, to je ono što je naš posao“, naveo je Milonjić.
Odbor je jednoglasno dao pozitivno mišljenje da se Milonjić imenuje za ambasadora u Poljskoj.
