Za malu državu sa svega 620.000 stanovnika, ovo bi značilo godišnja ulaganja od oko 300 miliona evra samo u vojni sektor – što je ogroman finansijski teret za crnogorski budžet.
Trenutno Crna Gora izdvaja oko 1,7% BDP-a za odbranu, što je približno 100 miliona evra. Skok na 5% bio bi finansijski udar koji bi građani osjetili a pitanje je da li bi se to smanjenje odrazilo u ulaganja u ključne sektore – zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.
Dok zdravstvene ustanove vape za obnovom, škole se suočavaju sa manjkom kadra i zastarjelom opremom, a mladi masovno napuštaju zemlju, otvara se pitanje prioriteta.
Da li Crna Gora zaista treba da izdvaja stotine miliona za vojsku – ili bi taj novac bio korisnije uložen u doktore, učitelje i infrastrukturu?
NATO standardi i savezničke obaveze su važni, ali građani s pravom postavljaju pitanje: ko štiti interese običnih ljudi dok se milioni troše na oružje? U zemlji u kojoj su plate i penzije i dalje ispod evropskog prosjeka, ovakva odluka može izazvati i političke i socijalne posljedice.
Vlada Crne Gore i Skupština bi morale jasno da se odrede – hoće li slijepo pratiti naloge velikih sila, ili će braniti ekonomski interes sopstvenih građana?
