Kirgistan je u petak uveče optužio Tadžikistan za novo granatiranje uprkos sporazumu o prekidu vatre koji su postigli predsjednici dvije zemlje, pošto je smrtonosni granični sukob primorao hiljade ljudi da se evakuišu.
Predsjednik Kirgizije Sadir Džaparov i njegov tadžikistanski kolega Emomali Rahmon složili su se da nalože prekid vatre i povlačenje trupa na sastanku u Uzbekistanu u petak, saopštio je kabinet predsjednika Kirgizije.
Bivše sovjetske republike, koje su obe saveznici Rusije, ranije su jedna drugu optuživale da su ponovo otpočele borbe u spornoj oblasti u kojoj su najmanje tri mrtve i desetine ranjene.
Prekid vatre je stupio na snagu od 16.00 po lokalnom vremenu (10.00 GMT), navodi se u saopštenju kirgistanske granične straže. Tadžikistanske vlasti potvrdile su da je dogovor postignut.
Kirgistanska strana je, međutim, saopštila da su dva njena sela ponovo granatirana nakon što je sporazum stupio na snagu. Ranije u petak, Moskva je pozvala na prekid neprijateljstava.
Kirgistan je saopštio da su tadžikistanske snage koristeći tenkove, oklopne transportere i minobacače ušle u najmanje jedno kirgistansko selo i granatirale aerodrom u kirgistanskom gradu Batken i susedna područja.
Oko 18.500 ljudi je već napustilo tu oblast, prenela je ruska novinska agencija RIA na Crveni krst.
Zauzvrat, Tadžikistan je optužio kirgistanske snage da su granatirale ispostavu i sedam sela „teškim naoružanjem“ u istoj oblasti, koja je poznata po svojoj političkoj i etničkoj geografiji slagalice i koja je prošle godine postala mesto sličnih neprijateljstava, što je takođe skoro dovelo do rat.
Jedan civil je ubijen, a troje je povređeno, saopštile su vlasti u tadžikistanskom gradu Isfara. Dva tadžikistanska graničara ubijena su ranije ove nedelje.
Kirgistan je u petak izvestio o jednom mrtvom i 55 ranjenom u svojoj južnoj provinciji Batken koja se graniči sa severnim regionom Sughd u Tadžikistanu i sadrži tadžikistansku eksklavu Voruh, ključnu žarišnu tačku u nedavnim sukobima.
Džaparov i Rahmon prisustvovali su u petak samitu o regionalnoj bezbednosti i saradnji u Uzbekistanu. Ni jedan ni drugi nisu spomenuli sukob u svojim govorima na događaju gde su bili prisutni ruski predsednik Vladimir Putin i drugi lideri.
Sukobi oko loše razgraničene granice su česti, ali obično brzo deeskaliraju.
Granična pitanja u Centralnoj Aziji u velikoj meri potiču iz sovjetske ere kada je Moskva pokušala da podeli region između etničkih grupa čija su naselja često bila smeštena usred naselja drugih etničkih grupa.
Obe zemlje imaju ruske vojne baze.
Temur Umarov, saradnik Karnegi zadužbine za međunarodni mir sa fokusom na Centralnu Aziju, rekao je da udaljena, poljoprivredna sela u centru spora nisu ekonomski značajna, ali da su im obe strane dale preuveličan politički značaj.
Umarov je rekao da su se vlade i u Tadžikistanu i u Kirgistanu počele oslanjati na, kako je rekao, „populističku, nacionalističku retoriku“ koja je onemogućila razmenu teritorija sa ciljem okončanja sukoba.
Drugi analitičar Centralne Azije, Aleksandar Knjažev, rekao je da strane nisu pokazale volju da konflikt reše mirnim putem i da su međusobne teritorijalne pretenzije izazvale agresivne stavove na svim nivoima.
On je rekao da samo mirovne snage treće strane mogu da spreče dalje sukobe uspostavljanjem demilitarizovane zone u toj oblasti.
