Ovo istraživanje je potvrdilo rezultate ranijih studija o problemu vršnjačkog nasilja u Crnoj Gori.
Prema istraživanju, vršnjačko nasilje nikada nije doživjelo 32 odsto mladih. Nasilju je bilo izloženo čak 68 odsto anketiranih, od kojih je 17 procenata kazalo da su „često“ bili žrtve vršnjačkog nasilja, njih 21 odsto „ponekad“, a 30 odsto „vrlo rijetko“.
Vršnjačko nasilje se najčešće (47 odsto) dešava u realnom prostoru, odnosno u školi, na ulici… Vršnjačko nasilje je i u realnom i u onlajn prostoru doživjelo 17 odsto ispitanika, dok su svega 4 procenta kazala da se to dešavalo samo u onlajn prostoru.
Samo 13 odsto ispitanika zna kome se može obratiti u slučaju vršnjačkog nasilja, 18 procenata je izjavilo da „ne zna tačno kome se obratiti“. Čak 20 odsto mladih je na ovo pitanje kazalo da ne postoji takva osoba ili tijelo koje se bavi vršnjačkim nasiljem.
Zabrinjavajući je i podatak da 43,5 odsto mladih smatra da profesori reaguju „ali ne dovoljno efikasno“ na nasilje, dok 40 procenata kaže da „uglavnom ne reaguju kako bi trebalo“. Da profesori ne reaguju uopšte, smatra 13 odsto ispitanika.
– Najveći broj mladih vjeruje da su državne institucije i zakonodavstvo najodgovorniji za borbu protiv nasilja. Mladi su jasno poručili da žele više informacija, više podrške i više konkretnih mjera, kažu iz Alumni akademije Pravnog fakulteta.
Centar za građansko obrazovanje je prošle godine objavio istraživanje, koje je takođe pokazalo da je vršnjačko nasilje veliki problem u društvu, te da je potrebno urgentno raditi na mjerama za njegovo suzbijanje.
Svaki peti srednjoškolac je imao iskustvo žrtve nasilja, dok 53,4 odsto poznaje nekoga ko je bio maltretiran od strane vršnjaka. Najčešći oblik vršnjačkog nasilja u školama su psihičko i fizičko nasilje. Od srednjoškolaca koji su bili žrtve nasilja, 64,2 odsto su prijavili nasilje, dok 35,8 procenata to nije učinilo.
Punoljetni ispitanici smatraju da su roditelji najodgovorniji za vršnjačko nasilje koje sprovode njihova djeca, a velika većina je kazala da mediji i društvene mreže utiču na pojavu i razvoj maloljetničke delinkvencije i vršnjačkog nasilja.
Svaki peti učenik (21,6 odsto) izjavio je da je bio žrtva vršnjačkog nasilja, dok 78,4 procenta nije imalo takvo iskustvo. Žrtve su najčešće doživjele psihičko (34,9 odsto), socijalno (22,4) i digitalno nasilje (17). Istovremeno, 15,8 učenika navodi da je iskusilo fizičko nasilje, a 9,9 seksualno. Za vršnjačko nasilje u svojim sredinama smatraju najodgovornijim porodice i porodično vaspitanje, ali i Internet i društvene mreže, kao i opšte stanje u društvu.
Podsjećamo da je u toku prethodne školske godine registrovano više od 100 slučajeva vršnjačkog nasilja, a nadležni su upozorili da ovaj podatak ne odražava stvarno stanje jer se radi o ozbiljnom problemu.
