Devetorica crnogorskih mornara poletjela su početkom decembra 2019. godine sa aerodroma u Dubrovniku za Španiju.
Najprije u Barselonu, odatle u Malagu, pa na Majorku, gdje su se ukrcali na brod „Aresa“, odnosno „Rus 2“ u luci Las Palmas. Tamo su ih čekala dvojica zemljaka. Njihovo odredište je bila Venecuela. Nosili su čelični otpad, ali je mnogo vredniji tovar trebalo da ukrcaju i vrate u Evropu, u luku Solun. Višednevno putovanje do Južne Amerike pretvorilo se u pravi horor – bez hrane, vode i interneta.
Pobuna je visila u vazduhu. Ovo nije početak nekog akcionog holivudskog blokbastera. Ovo je dio optužnice koju je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo protiv 20 pripadnika takozvanog balkanskog kartela.
Ovdje je riječ o krijumčarenju više od pet tona kokaina, koji su zaplijenjeni februara 2020. godine u vodama Arube, a uz pomoć američke DEA. U optužnici JTOK, koja više nalikuje na filmski scenario, navodi se da su organizovanu kriminalnu grupu oformili Radisav R., Miroslav S. i Mladen L., a da su u nabavci narkotika učestvovali i navodni vođa „kavačkog klana“ Radoje Zvicer, kao i Zoran Jakšić, pripadnik grupe „Amerika“.
Brod „Aresa“, koji povremeno koristi ime i „Rus 2“, iznajmili su od jedne ruske firme iz Sankt Peterburga, a plovio je pod zastavom Kameruna. Ono što posada, međutim, od početka nije znala, to je kolika je starost plovila, a ubrzo su se suočili i sa drugim problemima.
Iz Las Palmasa plovili su ka Dakaru, sa vrlo malo goriva. U ovoj senegalskoj prestonici trebalo je da napune rezervoare. Posada je, međutim, kako su odmicali dani, bila sve nervoznija. Kako da riješe nastalu situaciju, organizatori grupe su polemisali na grupnom četu na Skaj aplikaciji. – Krenuli su, na brodu ima hrane za dva dana, vode nema, dizela 19 tona, dnevna potrošnja je 3,1, a do Dakara imaju 850 nautičkih milja… Riskantno je zbog goriva – glasi poruka jednog od optuženih.
– Bilo bi glupo da nije neka drama… – potvrđuje drugi da situacija nije baš pod kontrolom.
– Kapetan je rekao da je jako riskantno sa ovoliko malo goriva, ali je „Sergej“ rekao da iz njihovog iskustva zna da će biti dovoljno do Dakara – oglasio se i treći pripadnik grupe. „Sergej“ je jedan od čelnika firme od koje su pripadnici grupe iznajmili brod. Između njega i kapetana na „Aresu“ komunikacija se odvijala mejlovima.
– Hrane nemamo, ali šta je tu je… svi misle pozitivno – poslije dva dana plovidbe stiže poruka sa broda.
– Brate, objasni im da su to brodovi za vitku liniju, nema tamo debljanja… to je jedno šest dana plovidbe, post, neka uživaju samo, morski vazduh i meditacija… – uslijedile su poruke na Skaj aplikaciji, dok se za to vrijeme na brodu odvijala prava drama, pa je višečlana posada razmatrala i da smjeni kapetana.
U prepisci se vidjelo čak i da ih je ruska kompanije prevarila za starost plovila. „Aresa“ je imala gotovo pola vijeka i bila je u lošem stanju, ali im je poručeno „da posada treba da se stavi iznad svega toga, jer znaju šta im je plan i posao, brodovi se raspadaju, jer da su bolji, niko ih ne bi dao za ovaj naš „posao“. Ipak, poslije nekoliko dana, uplovili su u Dakar. Da bi se izbegli sukobi, organizatori OKG se međusobno dogovaraju da se „odradi budžet i troškovi podjele proporcionalno“ i da se nekom od članova posade dodjeli „uloga blagajnika“, kako „ne bi bilo zloupotreba“. Pored „Aresa“, odnosno „Rusa 2“, pod njihovom kontrolom je i brod „Rus 1“, gdje je, čini se, situacija još gora:
– Vidi, onda, sa njima koliko da im se doda, da bude mir na brodovima i da se te stvari, koje mogu da se pojavljuju u hodu, a oni mogu sami da rješavaju, da imaju kod sebe lovu… Nekih 20.000 – 30.000 dolara. Ali da se to da čoveku u kog imamo poverenja.
– Molim te, hrana mora biti isporučena danas. Oni su gladni, oni su bez hrane… – teče rasprava. Ono što je posebno interesantno jeste činjenica da „Aresa“ sve vrijeme prenosi neki tovar: cement, gvožđe, čelik… ali da često gubi internet konekciju (a tako im stižu mape i koordinate) i mobilni signal, što još više unosi nervozu među ionako bijesnu posadu. Uprkos problemima, „Aresa“ staje još u nekoliko luka u Africi, a potom se upućuje ka Punto Fiji, na granici sa Kolumbijom i Venecuelom. Tamo treba da istovari cement, utovaren u Maroku i Alžiru, i da utovari otpad gvožđa, koji treba da preveze do Grčke. Sve vrijeme preko „Skaja“ dogovara se i dokumentacija, koja treba da isprati sve ove tovare, ali i ugovori sa firmama od kojih se kupuje roba. Paralelno, dok se prati putanja „Aresa“ ka venecuelanskoj luci na granici sa Kolumbijom, teče kupovina i organizacija transporta kokaina, koji treba da se utovari u povratku. Ruski brod, sa crnogorskom posadom, već je mesec i po dana na moru.
– Brate, kakva je situacija sa oba broda? Molim te, imamo veliki pritisak od Kolumbijaca, premjestili su robu na plažu. Moramo stići tamo što prije, molim te, ubrzaj sve – glasi jedna od poruka na grupnom četu organizatora grupe.
Prema planu organizacije transporta narkotika, „Aresa“ je trebala na otvorenom moru, u blizini granice između Kolumbije i Venecuele, da čeka manje čamce u kojima su bili džakovi sa kokainom. Droga je već čekala na obali, ali u tom trenutku je bila dopremljena samo tona i po. Istovremeno se odužilo i isplovljavanje „Aresa“ iz venecuelanske luke. Drugi dio ekipe „Balkanskog kartela“ gotovo u isto vrijeme nadgleda utovar kokaina na manje ribarske čamce, koji treba da je prebace do „Arese“.
Sredina je februara 2020. i na obali je uskladišteno više od tri tone. Nabavka belog praha je dogovorena sa dvije kolumbijske ekipe, jer jedna nije bila u stanju da isporuči više od tone i po.
– Brate, morali smo da utovarimo tri tone, da bi ovaj posao uspio, inače bismo išli u minus – glasi jedna od poruka na „Skaju“.
– I mi smo sa tom drugom grupom dogovorili toliko koliko nam treba da se pokrijemo, jer nismo mogli da čekamo pet do 12. Brate, ovaj dotjerao robu sat vremena pred posao. Nismo mogli da dozvolimo da pošaljemo pet miliona i na kraju, kad uradimo posao, da budemo milion evra u minusu.
