U Bosni i Hercegovini gradjani danas na opšim izborima biraju nove članove Prijedsedništva BiH, predsednika Republike Srpske, poslanike za parlament BiH, skupštinu Republike Srpske, parlament Federacije BiH (FBiH) i za skupštine deset kantona u Federaciji BiH.
U birački spisak upisano je 3.368.666 glasača, od kojih će 63.264 glasati putem pošte.
Iz Centralne izborne komisije BiH saopšteno je da se na izbornim listićima nalazi 127 političkih subjekata, od čega su 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata.
Najveća pažnja javnosti u zemlji usmerena je na izbor novih članova Predsedništva BiH, od kojih se bošnjački i hrvatski član biraju u Federaciji BiH, kao jednoj izbornoj jedinici, a srpski član u Republici Srpskoj, u drugoj izbornoj jedinici.
Za bošnjačkog člana Prijedsedništva bitka će se voditi izmedju Bakira Izetbegovića, kandidata Stranke demokratske akcije (SDA), i Denisa Bećirovića iz SDP-a BiH, koga su podržale i ostale opoziciione stranke u Federaciji BiH.
U trci za hrvatskog člana Predsedništva BiH su kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ Bojana Krišto i Željko Komšić iz Demokratske fronte (DF).
Birači iz Republike Srpske moći će da biraju izmedju pet kandidata za člana Predsedništva BiH, a glavni rivali su kandidatkinja Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Željka Cvijanović i Mirko Šarović iz Srpske demokratske stranke (SDS).
Željka Cvijanović je u prethodnom mandatu bila na funkciji predsednice Republike Srpske, dok je lider SNSD-a Milorad Dodik bio srpski član Predsedništva BiH.
Dodik jer sada u utrci za predsednika RS, a od 31 kandidata za tu poziciju, najveći rival mu je Jelena Trivić, kandidat opozicionih stranaka u RS (PDP i SDS).
Pored domaćih posmatrača, izbore u Bosni i Hercegovini pratiće i desetine medjunarodnoh posmatrača, koji će oceniti stepen kvaliteta i demokratičnosti izbornog procesa.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit (Christian Schmidt) pozvao je juče gradjane BiH da na opštim izborima iskoriste pravo glasa, upozorivši da političke blokade u zemlji moraju da prestanu.
Dodao je da taj proces počinje ispunjenjem gradjanske dužnosti na biralištima, a nastavlja se brzim formiranjem vlasti na osnovu izbornih rezultata.
„Moja kancelarija će pratiti ovaj proces, a ja ću intervenisati ako bude neophodno da bi obezbjedili da se vaša volja, kao glasača, poštuje“, istakao je Šmit.
