Prije dvadeset godina, naučnici su otkrili lobanju staru 7 miliona godina za koju su zaključili da pripada stvorenju koje je hodalo uspravno i da je bila naš najraniji poznati predak. Nisu svi bili ubeđeni. Sada su se istraživači vratili sa više dokaza za koje kažu da jačaju njihov slučaj.
Njihova nova studija objavljena u srijedu analizirala je fosile ruku i nogu pronađene u blizini lobanje u Africi, tražeći znake hodanja na dve noge umesto na sve četiri. Kada su rani ljudi počeli da hodaju uspravno, to je označilo ključni trenutak u našem odvajanju od majmuna
U radu u časopisu Nature, istraživači ponovo stavljaju stvorenje na ljudsku stranu te evolucione podele. Fosilna vrsta, nazvana Sahelanthropus tchadensis, hodala je uspravno dok je još uvek mogla da se penje po drveću, izvestili su.
Vrsta je datovana pre oko 7 miliona godina, što je čini najstarijim poznatim ljudskim pretkom, na duge staze. To je oko milion godina starije od drugih ranih poznatih hominina.
Ali to je bio izvor žestoke debate otkako su fosili prvi put otkriveni u Čadu 2001.
Istraživači – takođe predvođeni naučnicima sa Univerziteta u Poatjeu u Francuskoj – u početku su pogledali lobanju, zube i vilicu fosilnog stvorenja. Oni su tvrdili da je stvorenje sigurno hodalo na dve noge i držalo glavu uspravno, na osnovu lokacije rupe u lobanji gde se kičmena moždina povezuje sa mozgom.
Drugi stručnjaci nisu bili pod uticajem ranih dokaza.
Najnoviji rad uključuje butnu kost koja u početku nije bila povezana sa S. tchadensis i koja je godinama bila neproučavana. Drugi istraživači sa francuskog univerziteta pronašli su kost u kolekciji laboratorije i shvatili da verovatno pripada fosilnoj vrsti.
U poređenju sa kostima drugih vrsta, butna kost se bolje slagala sa ljudima koji hodaju uspravno nego kod majmuna koji hodaju na zglobovima, prema studiji.
„Ne postoji jedna karakteristika. Postoji samo potpuni obrazac karakteristika“, rekao je koautor Frank Gui o njihovoj analizi na brifingu za štampu.
Ipak, debata o vrsti će se verovatno nastaviti.
Ešli Hamond, naučnica u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku, rekla je da je potrebno više istraživanja da bi se pronašlo mesto stvorenja na evolucionom drvetu.
„Još nisam potpuno ubeđen“, rekao je Hamond. „Ovo bi i dalje mogao biti fosilni majmun.“
Drugi istraživač sa francuskog univerziteta, Roberto Makijareli, prethodno je pregledao butnu kost i utvrdio da je vrsta verovatno majmun. Gledajući novu studiju, Makijareli je rekao da još uvek ne veruje da je ova vrsta hominin, iako je ponekad možda hodala na dve noge.
Rik Pots, direktor Smitsonijanovog programa Human Origins, rekao je da bedrena kost stavlja ovu vrstu na „bolju osnovu“ kao mogući rani ljudski predak. Ali prava potvrda se svodi na uobičajenu izreku na terenu: „Pokaži mi još fosila“, prenosi AP.
