Koordinirani napad koji je počeo oko 20. avgusta uništio je internetske vladine informativne platforme i doveo osnovnu infrastrukturu Crne Gore, uključujući bankarstvo, vodovod i elektroenergetski sistem, u visok rizik.
Napad, koji su stručnjaci opisali kao, bez presedana, po svom intenzitetu najduži u novijoj istoriji male nacije, zaustavio je niz sajber napada otkako je Rusija napala Ukrajinu u kojima su hakeri ciljali Crnu Goru i druge evropske nacije, većinom članice NATO-a.
Sjedeći za svojim stolom u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, ispred pocrnjelog ekrana računara, ministar odbrane Raško Konjević rekao je da su vladini zvaničnici savjetovali sajber eksperti, uključujući tim istražitelja FBI-a koji je poslat u balkansku državu, da odu radi sigurnosti razlozima.
„Već 20 dana smo suočeni sa ozbiljnim izazovima vezanim za sajber napad, a čitav državni sistem, sistem državne uprave i sistem usluga građanima funkcionišu na prilično restriktivnom nivou“, rekao je Konjević za Asošijeted pres. .
On je rekao da stručnjaci iz nekoliko zemalja pokušavaju da pomognu u obnavljanju kompjuterskog sistema Vlade Crne Gore i pronalaženju dokaza ko stoji iza napada.
Crnogorski zvaničnici su rekli da je napad koji je osakatio vladinu digitalnu infrastrukturu vjerovatno izvela rusko govoreća banda ransomvare-a koja generalno djeluje bez uplitanja Kremlja sve dok nije usmjerena na ruske saveznike. Banda, nazvana Cuba ransomvare, preuzela je odgovornost za barem dio sajber napada u Crnoj Gori, u kojem je kreirala poseban virus za napad pod nazivom Zerodate.
Crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost za napad je okrivila direktno Rusiju.
Rusija ima snažan motiv za takav napad jer je Crna Gora, koju je nekada smatrala snažnim saveznikom, ušla u NATO 2017. godine uprkos protivljenju Kremlja. Takođe se pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve zbog invazije na Ukrajinu, što je navelo Moskvu da označi Crnu Goru kao „neprijateljsku državu“ zajedno sa nekoliko drugih zemalja koje su se pridružile embargu.
„U takvim napadima obično postoje organizacije koje su maska državnih obavještajnih službi“, rekao je Konjević i dodao da su podaci Ministarstva odbrane u vezi sa NATO-om zaštićeni „na poseban način“, dok se ostala moguća curenja „istražuju“.
Sajber napad dolazi usred očiglednog pokušaja Moskve da destabilizuje region Balkana koji je bio u ratu 1990-ih preko balkanskog saveznika Kremlja, Srbije, i tako bar delimično skrene pažnju sveta sa rata u Ukrajini.
Crnu Goru, koja se 2006. godine odvojila od mnogo veće Srbije, trenutno vodi privremena vlada koja je izgubila podršku parlamenta zbog mutnih poslova premijera Dritana Abazovića sa uticajnom Srpskom pravoslavnom crkvom bez saglasnosti cele koalicije koja je podržala vladu .
Otprilike 620.000 ljudi u Crnoj Gori duboko je podeljeno između onih koji žele da zemlja obnovi bliske veze sa Srbijom i Rusijom i onih koji žele da nastavi svojim putem članstva u Evropskoj uniji.
„U Ukrajini se vodi pravi rat, sa bombama, osvajački rat Rusije“, rekao je politički analitičar Zlatko Vujović. „Nešto slično se dešava u Crnoj Gori. Nema bombi, ali postoji ogromna tenzija, ogroman hibridni sukob u kome su međusobno povezani interesi Rusije i njenih i srpskih obaveštajnih službi.
Druge istočnoevropske države koje se smatraju neprijateljima Rusije takođe su se suočile sa sajber napadima, uglavnom kampanjama uskraćivanja usluge na nivou smetnji koje veb stranice čine nedostupnim tako što ih preplavljuju neželjenim podacima, ali ih ne oštećuju. Ciljevi su uključivali mreže u Moldaviji, Sloveniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji.
Prošle nedelje, Albanija je prekinula diplomatske odnose sa Iranom i izbacila svoje diplomate nakon sajber napada u julu za koji je okrivila Islamsku Republiku.
„Crna Gora ostaje meta iu javnom i privatnom sektoru, kao iu mnogim drugim zemljama u tom regionu“, rekao je Patrik Flin, šef grupe za napredne programe u kompaniji Trellik, američkoj kompaniji za sajber bezbjednost. „Uočili smo mešavinu istorijski zasnovanih aktera nacionalnih država i dobro poznatih grupa za ransomvare.
„Ovaj nedavni fokus na zemlje članice NATO-a pojačava potrebu za povećanom budnošću u ključnim preduzećima, kao i vladinim (i) kritičnim infrastrukturnim okruženjima sajber bezbednosti“, rekao je on u mejlu za AP.
