Od početka rata u Ukrajini više od 9 miliona građana Ukrajine otišlo je u inostranstvo.
Najveća grupa prešla je poljsku i rumunsku granicu. Češka je, uprkos tome što se direktno ne graniči sa Ukrajinom, takođe važno mesto za prijem Ukrajinaca.
Grupa EVL sprovela je istraživanje o stavovima ukrajinskih izbeglica u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji kako bi saznala ko su, da li će raditi u zemljama koje su ih sklonile ili će se vratiti kući.
Za više detalja pogledajte članak Marije Kuzenko, šefice Odeljenja za legalizaciju EVL grupe, ukrajinske izbeglice u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji: ko su, šta čekaju i hoće li se vratiti kući.
Posle 24. februara došlo je do najvećeg kretanja preko ukrajinsko-poljske granice. Prema podacima Poljske granične službe, zaključno sa 15. septembrom preko nje je prešlo 6,286 miliona izbeglica iz Ukrajine. Međutim, nisu svi Ukrajinci ostali u Poljskoj. Neki su krenuli dalje na Zapad ili su se vratili kući, drugi su u Poljsku stigli iz Rumunije, Mađarske ili Slovačke, gde su prešli granicu EU.
Na ovaj ili onaj način, Poljska je apsolutni rekorder po pitanju izbora mesta utočišta za Ukrajince.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova i uprave Poljske, od 4. septembra više od 1,3 miliona građana Ukrajine dobilo je PESEL (poljski analog identifikacionog broja). Od toga je 670.000 radno sposobnih.
Prve studije koje su detaljno analizirale grupu ukrajinskih izbeglica u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji su dva izveštaja koje je u aprilu i junu ove godine pripremila EVL Migraciona platforma zajedno sa Centrom za istočnoevropske studije Univerziteta u Varšavi.
Dakle, do rezultata studije.
Očigledno je da je rat promenio polnu strukturu ukrajinske dijaspore.
Do februara jezgro ove grupe činili su muškarci, sada apsolutnu većinu novopridošlih čine žene (oko 95%), uglavnom sa decom (skoro dve trećine).
U svakoj od tri zemlje svega nekoliko odsto izbeglica je starosne dobi za penziju, prosečne starosti dolazaka: u Poljskoj – 38 godina, u Češkoj – 35 godina, au Rumuniji – 40 godina. Visoko ili nepotpuno visoko obrazovanje ima 61 odsto izbeglica iz Ukrajine u Poljskoj, u Češkoj je ovaj pokazatelj 60 odsto, a u Rumuniji – čak 70 odsto!
Zašto su izbeglice izabrale Poljsku? Osim zajedničke granice, dve zemlje povezuje kulturna i jezička blizina, a i pre rata ukrajinski državljani su u velikom broju dolazili u Poljsku u potrazi za poslom i boljim životom.
Inače, uprkos većem skepticizmu prema migrantima u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji u odnosu na Zapadnu Evropu, lokalna društva uglavnom pozdravljaju ukrajinske izbeglice, a poslodavci žele da one ostanu.
To bi takođe moglo da znači da će evropske zemlje uskoro početi da se takmiče za ukrajinske izbeglice, koje mogu da im pomognu da prevaziđu demografsku krizu i zatvore potrebu za novim rukama na tržištu rada.
Više od 80% izbeglica nikada ranije nije radilo u zemlji domaćinu.
„Na ovaj način ovi ljudi mogu dugoročno da podrže lokalno tržište rada. Postoji hitna potreba za razvojem posebnih rešenja koja će omogućiti prilagođavanje radnih mesta rodnoj strukturi trenutne migracije. Neki poslodavci su to već počeli da rade“, naglašava Andrzej Korkus, šef EVL platforme za migracije.
On naglašava da su se deo muških migranata vratio u Ukrajinu, što stvara hitnu potrebu za radnicima za takozvana „muška“ slobodna radna mesta.
Koliko izbeglica planira da se vrati u Ukrajinu zavisi od mnogo faktora.
„Sadašnja studija pokazuje da čak trećina planira da ostane, ali još više. To nas uči istorija poslednja dva veka. Ja bih lično rekao da će i polovina možda ostati. Kada se dim bitaka razveja , znaćemo više“, kaže direktor Varšavskog centra za istočnoevropske studije Univerziteta Jan Malicki.
Više – u članku Marije Kuzenko Ukrajinske izbeglice u Poljskoj, Češkoj i Rumuniji: ko su, šta čekaju i hoće li se vratiti kući.
