Ukrajinski državni operater za nuklearnu energiju rekao je u četvrtak da je Rusija granatirala i oštetila dalekovode koji povezuju najveću evropsku nuklearnu elektranu sa ukrajinskom mrežom, ostavljajući elektranu ponovo oslonjena na dizel generatore.
Generatori imaju dovoljno goriva da održavaju nuklearnu elektranu Zaporožja na jugoistoku Ukrajine samo 15 dana, saopštio je Energoatom u postu na svom Telegram kanalu.
„Odbrojavanje je počelo“, rekao je Energoatom, napominjući da ima ograničene mogućnosti da „održi ZNPP u bezbjednom režimu“, što je izazvalo strah od potencijalne nuklearne katastrofe.
Sa svojih šest reaktora koji nisu u funkciji, elektrana se oslanja na spoljnu električnu energiju za hlađenje istrošenog goriva. Rusija i Ukrajina su mjesecima razmenjivale krivicu usred rata za granatiranje i oko elektrane za koju je nuklearni nadzor UN upozorio da bi moglo da izazove opasnost od radijacije.
Nuklearna elektrana se nalazi u delu regiona Zaporožja koji je bio pod okupacijom ruskih snaga od prvih dana rata, koji je počeo kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.
Iako je ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao dekret o prenosu fabrike u rusko vlasništvo, ukrajinski radnici nastavljaju da vode fabriku. Energoatom je više puta pozivao na povlačenje ruskih snaga iz fabrike i stvaranje demilitarizovane zone oko nje.
Energoatom je u četvrtak saopštio da je Rusija preko noći granatirala dva dalekovoda koji su elektranu povezivali sa ukrajinskom mrežom i optužio da je to „pokušaj da se nuklearna elektrana ponovo poveže sa ruskim elektroenergetskim sistemom“. Operater je rekao da će ruska strana pokušati da popravi dalekovode kako bi spojila elektranu na rusku mrežu i stoga snabdevala okupirani Krim i delove istočnog ukrajinskog regiona Donbasa koji su takođe trenutno pod kontrolom Rusije.
Preko reke Dnjepar od elektrane, granatiran je i grad Nikopolj, pri čemu su oštećene stambene zgrade, benzinska pumpa i nekoliko privatnih preduzeća, saopštio je u četvrtak kabinet ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Pogođeni su i drugi ukrajinski gradovi, a Rusija je koristila bespilotne letelice, projektile i tešku artiljeriju u kojoj je šest civila poginulo, a 16 ranjeno, saopštila je kancelarija predsednika. Energetski i vodovodni infrastrukturni objekti pogođeni su u rodnom gradu Zelenskog, Krivom Rogu, ostavljajući nekoliko okruga bez struje i vode u gradu koji je imao predratno stanovništvo od 635.000 ljudi, rekao je lokalni guverner Oleksandar Vilkul.
Dalje istočno u regionu Donjecka, nastavljene su borbe za gradove Bahmut i Avdijevku, gde su vlasti saopštile da stanovništvo živi bez struje i grejanja i da je pod stalnim granatiranjem. Tokom proteklog dana, šest gradova i sela u regionu napadnuto je teškom artiljerijom, dok je na severoistoku, drugi po veličini ukrajinski grad Harkov, pogođen sa tri projektila, saopštili su zvaničnici.
Odvojeno, sedam brodova sa 290.000 tona poljoprivrednih proizvoda isplovilo je iz ukrajinskih morskih luka ka Aziji i Evropi, dan nakon što je Rusija pristala da se ponovo pridruži ratnom sporazumu kojim se ukrajinsko žito i druga roba otpremaju na svetska tržišta.
Najavljujući da se Rusija ponovo pridružuje paktu, Putin je rekao da je Moskva dobila uveravanja da Ukrajina neće koristiti humanitarne koridore za napad na ruske snage. On je upozorio da Rusija zadržava pravo da se ponovo povuče ako Kijev prekrši svoju reč.
Rusija je tokom vikenda suspendovala svoje učešće u dogovoru o žitu, navodeći navodni napad dronom na njenu crnomosku flotu na Krimu. Ukrajina nije preuzela odgovornost za napad, a Zelenski je u sredu rekao da je povratak Moskve na sporazum pokazao da „ruska ucena nije dovela ni do čega“.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je u četvrtak u Moskvu ambasadorku Velike Britanije Deboru Bronert, rekavši da je pozvana u vezi sa navodnim učešćem britanskih instruktora u napadu dronova 29. oktobra na objekte Crnomorske flote u Sevastopolju na Krimu. Bronert nije komentarisao napuštanje ministarstva nakon sastanka koji je trajao oko pola sata.
Brodovi koji su isplovili u četvrtak uključivali su jedan koji je prevozio 29.000 tona semena suncokreta za Oman i jedan koji je prevozio 67.000 tona kukuruza za Kinu, saopštilo je Ministarstvo za infrastrukturu.
Od kada je dogovor postignut u avgustu, 430 brodova je izvezlo 10 miliona tona ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda u zemlje Afrike, Azije i Evrope. Ministarstvo infrastrukture saopštilo je da je obim izvoza u oktobru „mogao biti veći za 30-40 odsto da Rusija nije veštački blokirala inspekcije na Bosforu“.
