Bajdenova administracija je u utorak predstavila niz dalekosežnih ciljeva za usklađivanje alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji sa onim što je nazvala vrednostima demokratije i pravičnosti, uključujući smernice o tome kako zaštititi lične podatke ljudi i ograničiti nadzor.
Nacrt zakona o pravima vještačke inteligencije posebno ne navodi konkretne mere sprovođenja, već je umjesto toga namjenjen kao poziv Bele kuće na akciju za američku vladu da zaštiti digitalna i građanska prava u svetu zasnovanom na veštačkoj inteligenciji, rekli su zvaničnici.
„Ovo je Bajden-Harisova administracija koja zaista kaže da moramo da radimo zajedno, ne samo u vladi, već iu svim sektorima, da zaista stavimo jednakost u središte i građanska prava u centar načina na koje pravimo i koristimo i upravljajte tehnologijama“, rekla je Alondra Nelson, zamenica direktora za nauku i društvo u Kancelariji za nauku i tehnologiju Bele kuće. „Možemo i treba da očekujemo bolje i zahtevamo bolje od naših tehnologija.
Kancelarija je saopštila da bela knjiga predstavlja veliki napredak u planu administracije da se tehnološke kompanije pozivaju na odgovornost, i istakla posvećenost raznih saveznih agencija da procene nova pravila i proučavaju specifične uticaje AI tehnologija. Dokument je nastao nakon jednogodišnjih konsultacija sa više od dve desetine različitih odeljenja, a takođe uključuje povratne informacije od tehnologa, grupa civilnog društva, preduzeća i istraživača industrije.
Nastali neobavezujući principi citiraju akademska istraživanja, studije agencija i novinske izveštaje koji su dokumentovali štete u stvarnom svetu od alata sa veštačkom inteligencijom, uključujući alate za prepoznavanje lica koji su doprineli pogrešnim hapšenjima i automatizovani sistem koji je diskriminisao tražitelje kredita koji su pohađali Istorijski Crni koledž ili univerzitet.
Bela knjiga takođe kaže da bi roditelji i socijalni radnici mogli imati koristi od saznanja da li agencije za zaštitu dece koriste algoritme da pomognu u odlučivanju kada porodice treba da budu istražene zbog maltretiranja.
Ranije ove godine, nakon objavljivanja AP pregleda algoritamskog alata koji se koristi u sistemu zaštite dece u Pensilvaniji, zaposleni OSTP-a su se obratili izvorima navedenim u članku kako bi saznali više, prema više ljudi koji su učestvovali u pozivu. Istraga AP-a je otkrila da je alat okruga Allegheni u svojim prvim godinama rada pokazao obrazac označavanja nesrazmernog broja crne dece za „obaveznu” istragu zanemarivanja, u poređenju sa belom decom.
U maju su izvori rekli da su istraživači i zaposleni sa Univerziteta Carnegie Mellon iz Američke unije za građanske slobode razgovarali sa zvaničnicima OSTP-a o korišćenju algoritama od strane agencija za zaštitu đece. Nelson je rekao da zaštita dece od tehnološke štete ostaje tema za zabrinutost.
„Ako alat ili automatizovani sistem nesrazmerno štete ugroženoj zajednici, trebalo bi da postoje, nadamo se, da će postojati poluge i mogućnosti da se to reši kroz neke od specifičnih aplikacija i propisanih sugestija“, rekao je Nelson, koji takođe služi kao zamjenik pomoćnika predsjednika Džoa Bajdena.
OSTP nije dao dodatne komentare o majskom sastanku.
Ipak, pošto su mnogi alati sa vještačkom inteligencijom razvijeni, usvojeni ili finansirani na državnom i lokalnom nivou, savezna vlada ima ograničen nadzor nad njihovom upotrebom. Bela knjiga ne pominje konkretno kako bi Bajdenova administracija mogla da utiče na određene politike na državnom ili lokalnom nivou, ali visoki zvaničnik administracije rekao je da administracija istražuje kako da uskladi savezne grantove sa smernicama veštačke inteligencije.
Bela knjiga se takođe nije posebno bavila tehnologijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji koje se finansiraju preko Ministarstva pravde, čije odeljenje za građanska prava posebno ispituje algoritamske štete, pristrasnost i diskriminaciju, rekao je Nelson.
Ušuškani između poziva za većim nadzorom, bela knjiga takođe kaže da kada se pravilno primene, sistemi veštačke inteligencije imaju moć da donesu trajne koristi društvu, kao što je pomoć poljoprivrednicima da efikasnije uzgajaju hranu ili identifikuju bolesti.
„Potaknuti snagom američkih inovacija, ovi alati imaju potencijal da redefinišu svaki deo našeg društva i učine život boljim za sve. Ovaj važan napredak ne smije doći po cijenu građanskih prava ili demokratskih vrijednosti“, navodi se u dokumentu.
