Poseta malezijskog premijera Anvara Ibrahima, sa druge strane, u potpunosti je zanemarena, iako po mnogo čemu bolje ilustruje izazove raskidanja ekonomskih veza sa Kinom, piše u kolumni za „Fajnenšel tajms“ direktor Instituta za strateške azijske studije Džejms Krabtri.
Makron je u Peking doputovao sa Fon der Lajenovom kako bi pokazao „jedinstven evropski stav prema Kini“. Ipak, on je poveo i čitavu kohortu(vojna jedinica u vreme Antičkog Rima) privrednika i poslovnih vođa, zbog čega je u Evropi naišao na kritike da „ruši evropsko jedinstvo“.
Nekoliko dana ranije, Fon der Lajenova je rekla da bi Evropa trebalo da „smanji rizike“ umesto da u potpunosti raskine trgovinske odnose sa Kinom.
„ Potpuno raskidanje nije poželjno „, rekla je ona, tako da ni Zapad trebalo da smanji rizike samo u strateškim sektorima poput poluprovodnika, baterija i pojedinih minerala.
Ministri finansija zemalja članica G7 nedavno su naglasili da je lance snabdevanja potrebno učiniti „raznovrsnijim“, kao i da bi zbog toga trebalo podržati razvoj ekonomija u usponu.
Anvarova poseta Pekingu, sa druge strane, bila je potpuno drugačija. Tokom nje nije bilo reči o raskidanju trgovinskih odnosa. Umesto toga, malezijski lider je pohvalio kinesku ekonomsku moć i pozvao na povećanje investicija.
On je sa sobom poveo i grupu malezijskih biznismena, a kući se vratio sa sporazumima vrednim gotovo 40 milijardi dolara, makar na papiru.
Mnogi na Zapadu sa zabrinutošću gledaju lidere zemalja Globalnog juga kako odlaze u Peking . Nakon što se poslednjih godina posvetio borbi protiv korona virusa i reizboru za treći mandat na čelu Kine, predsednik Si Đinping je sada fokusiran na diplomatiju – od mirovnih planova za Ukrajinu i Bliski istok do investicionih sporazuma za zemlje u Jugoistočnoj Aziji.
Dok zapadne zemlje pokušavaju da oslabe posledice decenija globalizacije, azijske države poput Bangladeša, Malezije, Indonezije i Tajlanda saradnju sa Kinom vide kao centralni deo svoje ekonomske budućnosti.
Umesto raskidanja trgovinske saradnje sa Pekingom, oni žele da je prodube. A pomalo paradoksalno, ekonomska politika zapadnih zemalja bi taj proces mogla da ubrza.
Na Zapadu se sve više govori o „frend-šoringu“, odnosno izmeštanju industrija iz Kine u zemlje koje se smatraju „geopolitičkim partnerima“ poput Indije, Meksika ili Poljske. Još jednu opciju predstavlja Jugoistočna Azija, gde su zemlje politički neutralne između Pekinga i Vašingtona.
Takva politika, ipak, nosi mnoge probleme. Prvi od njih je da je raskidanje trgovinskih odnosa tek počelo . Poluprovodnici su jedini izuzetak, ali u ostalim sektorima nema sličnih primera.
