Članica NATO-a Turska postavila je Švedskoj nemoguće zahtjeve kao preduslove za pridruživanje vojnom bloku, požalio se premijer Ulf Kristersson tokom bezbjednosne konferencije u nedjelju.
Turska je „potvrdila da smo uradili ono što smo rekli da ćemo uraditi, ali takođe kaže da želi stvari koje mi ne možemo, koje ne želimo, da im damo“, požalio se on. Ipak, on je predvideo da će Ankara „doneti odluku, samo ne znamo kada“ – pri čemu će ishod zavisiti i od unutrašnje turske politike i „kapaciteta Švedske da pokaže svoju ozbiljnost“. ”
Jedna od samo dvije osobe koja još uvek nijesu odobrila pristupanje Švedske NATO-u, Turska je zvanično povukla svoje primedbe u sporazumu objavljenom u junu, navodeći u to vrijeme da je „dobila šta je želela“, uključujući „punu saradnju… u borbi protiv“ terorizma , i iz Švedske i iz Finske. Njene primedbe bile su usredsređene na podršku zemalja Kurdskoj radničkoj partiji (PKK), grupi koja je u Turskoj zabranjena kao „teroristička“ organizacija.
Međutim, samo nekoliko dana nakon što je švedski Vrhovni sud prošlog meseca blokirao izručenje bivšeg urednika novina Bulenta Kenesa, turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu je prekorio Stokholm zbog, kako je opisao, nedostatka „konkretnog razvoja događaja u vezi sa ekstradicijom kriminalaca povezanih sa terorizmom i zamrzavanjem njihove imovine.” Diplomata se posebno osvrnuo na slučaj Kenes.
Odbijajući Kenesovo izručenje, sud je tvrdio da neki od novinarovih navodnih zločina nisu kažnjivi po zakonu u Švedskoj i sugerisao je da će biti podvrgnut političkom progonu ako bude poslan kući. Kenes je dobio politički azil u Švedskoj 2016. godine nakon neuspelog puča protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ankara ga je optužila da je unapred znao za pokušaj puča i da je član terorističke organizacije.
Šveđani su pozvali svoju vladu da čvrsto ostane u pogledu nezavisnosti pravosuđa čak i ako to znači odlaganje pridruživanja NATO-u. Anketa sprovedena ranije ovog meseca pokazala je da je 79 odsto ispitanika želelo da se Stokholm „založi za švedske zakone“ suočen sa turskim zahtevima, dok je samo 10 odsto sugerisalo da zemlja treba da da prioritet pridruživanju bloku što je pre moguće.
Problemi Švedske bi takođe mogli da odlože pristupanje njenog kolege kandidata, jer Finska ne želi da krene napred u odbacivanju svoje dugogodišnje neutralnosti bez svog suseda. „Finska nije u tolikoj žurbi da se pridruži NATO-u da jedva čekamo da Švedska dobije zeleno svjetlo“, rekao je novinarima u nedjelju ministar spoljnih poslova Peka Haavisto.
